GEOPOLITIČKI PARADOKS: Dok Vašington i Moskva redefinišu energetske tokove, Evropa prazni zalihe, a BiH ostaje bez rezervi

Globalni energetski rat šalje jasnu i surovu poruku: Evropska unija, pritisnuta sopstvenom energetskom krizom, neće moći niti želi da se brine o zemljama poput Bosne i Hercegovine, koja ne pravi stvarne i brze korake ka članstvu. Istovremeno, ruska nafta i njeni derivati više nemaju pravni niti logistički put do BiH, ostavljajući BiH u potpunom energetskom vakuumu. Dok u Rusiji zvanično važi oštra zabrana izvoza goriva uvedena jer nema dovoljno derivata za sopstveno domaće tržište, bilateralni sporazum između Donalda Trampa i Vladimira Putina o hitnoj isporuci preko 4,8 miliona tona ruskog dizela demonstrirao je kako se trenutno upravlja globalnim procesima. Ovaj aranžman redefinisao je odnose na svjetskoj sceni, stavljajući Rusiju, Evropu, ali i samu Ukrajinu u poziciju onih koji se moraju prilagođavati novim odnosima.

Velika igra i pragmatično upravljanje globalnim procesima

Ovaj dogovor predstavlja primjer visoke ekonomske diplomatije u kojoj Vašington koristi svoju poziciju za sprovođenje sopstvenih direktnih strateških ciljeva:

• Ekonomski dogovor uprkos unutrašnjem deficitu Rusije: Iako je Rusija bila prinuđena da uvede sveobuhvatnu zabranu izvoza kako bi spasila sopstveno tržište nakon teških oštećenja rafinerija, odluka SAD da privremeno suspenduje sankcije pokazala je snagu američkog uticaja. Moskva je prihvatila da, uprkos sopstvenom deficitu, hitno preusmjeri milione tona dizela Americi, u zamjenu za nekoliko stotina miliona dolara i šestomjesečni predah u režimu sankcija. Sa druge strane, ovaj potez je praktično neutralisao višemjesečne napore Ukrajine koja je napadima bespilotnih letjelica iscrpljivala ruske kapacitete; Vašington je telefonskim pozivom promijenio ekonomsku računicu na terenu, uprkos oštrim osudama iz Kijeva koji ovaj korak vidi kao direktno finansiranje ruskog budžeta.
• Energetski pritisak na Evropu: Dok Vašington donosi brze operativne odluke i izdaje Generalnu licencu 135 za uvoz ruskog dizela, Evropska unija ostaje zarobljena u sopstvenom tromom sistemu donošenja odluka konsenzusom, koji se u krizama pokazuje potpuno neefikasnim. Da se energetski tokovi Evrope prilagođavaju odlukama iz Bijele kuće, pokazalo se samo par dni ranije. Suočena sa istorijski niskim sezonskim zalihama gasa koje su pale na svega 72,4% do 73,1% kapaciteta (najniže od 2011. godine), Evropa je morala popustiti pod pritiskom. Prijetnjom o prekidu izvoza američkih derivata prema evropskim zemljama, Tramp je naveo Brisel da iz sopstvenih hitnih rezervi pusti dodatnih 100 miliona barela kako bi se oborila globalna cijena uoči američkih izbora na sredini mandata. Evropa tako troši sopstvenu bezbjednost prateći ritam koji se diktira spolja.

Dinamika za globalno tržište: Ko profitira, a ko je potpuno izuzet?

Dinamika isporuke 4,8 miliona tona ruskog dizela podijeljena je u četiri precizne faze:

1. Prvi talas (Odmah): Rusija odmah pušta u opticaj više od 300.000 tona dizela za američko i svjetsko tržište.
2. Novembar: Isporuka dodatnih 500.000 tona goriva.
3. Decembar: Brzi plasman od još 1.000.000 tona.
4. Finalna faza: Preostala 3 miliona tona biće isporučena sukcesivno, u zavisnosti od brzine tehničkog oporavka ruskih rafinerija.

Cijeli ovaj proces pravno je osiguran privremenim prozorom američkog Ministarstva finansija koji važi tačno šest mjeseci – do 7. aprila 2027. godine.

Ključ ove raspodjele leži u geografskoj i pravnoj selekciji. Ovaj aranžman se odnosi isključivo na Sjedinjene Američke Države i zemlje širom svijeta koje nisu uvele sankcije Rusiji. Države Azije, Afrike i Latinske Amerike koje nemaju restriktivne mjere prema Moskvi osjetiće direktno finansijsko olakšanje jer će ovaj ruski dizel preplaviti njihova tržišta i spustiti cijene. Nasuprot njima, Evropska unija i Velika Britanija stopostotno su i izričito izuzete iz ovog toka. Njihov politički i pravni embargo na ruske naftne derivate ostaje čvrst i nepromijenjen, što znači da evropske države pred nastupajuću zimu ostaju bez pristupa ovim energentima i moraju ubrzano trošiti sopstvene preostale zalihe.

Ekstremna hitnost za novu vlast u BiH nakon izbora

Ova globalna kriza, u kojoj velike sile rješavaju svoje energetske bilanse kroz precizno trasirane višemjesečne faze, direktno pogađa Bosnu i Hercegovinu koja uopšte nema uspostavljene energetske rezerve – jedini stvarni garant ekonomske i bezbjednosne stabilnosti.

Nakon upravo završenih opštih izbora, pred novom vlasti je dramatičan ultimatum. Evropska unija je već uputila oštro upozorenje da se institucije moraju formirati bez odlaganja kako bi se hitno pokrenule reforme. U suprotnom, zemlji prijeti ne samo gubitak 373,9 miliona evra iz Plana rasta, već i potpuni sistemski i energetski kolaps pod pritiskom spoljnih šokova.

U naučnom radu koji sam nedavno objavio sa kolegom dr Kremićem u uglednom švajcarskom časopisu Societies, ponudili smo konkretan i tehnički spreman model za hitno formiranje robnih i energetskih rezervi u BiH. Rješenje se zasniva na horizontalnoj saradnji entiteta, pametnim ugovorima i aktiviranju diplomatsko-konzularne mreže, a ključna prednost za novu vlast jeste to što se ovaj mehanizam finansira bez novog spoljnog zaduživanja države, putem neutralnog međunarodnog fonda.

Vremena za politička odlaganja više nema. Svijetom upravljaju brzi, operativni i visoko pragmatični potezi. Nova vlast u BiH mora reagovati odmah po preuzimanju mandata: ili će hitno primijeniti spremna stručna rješenja i uspostaviti sopstveni energetski štit, ili će BiH dočekati ne samo ovu zimu već i kriznu 2027. godinu potpuno ogoljena i prepuštena na milost i nemilost globalnom energetskom ratu.