Dok zemlje regiona koriste evropski novac za reforme, infrastrukturu i privredu, Bosna i Hercegovina zbog neispunjenih obaveza ostaje bez dijela sredstava iz Plana rasta. Već je izgubljeno više od 108 miliona eura, a Evropska unija upozorava da bi BiH mogla ostati bez još 373,9 miliona eura.
Kada su lideri stranaka koje su formirale vlast na državnom nivou krajem 2022. godine potpisivali dokument kojim su zacrtali prioritete svog mandata, ubrzanje evropskog puta BiH bilo je među ključnim obećanjima, piše Avaz
Dvije i po godine kasnije, slika je znatno drugačija.
Bosna i Hercegovina jeste dobila zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora u martu 2024. godine, ali je napredak u reformama nakon toga usporen. Evropski zvaničnici upozoravaju da političke blokade i institucionalna neefikasnost imaju direktne finansijske posljedice.
Posebno se to vidi kroz Plan rasta za Zapadni Balkan.
VEĆ IZGUBLJENO VIŠE OD 108 MILIONA EURA
Evropska unija je Bosni i Hercegovini kroz Reformsku agendu prvobitno stavila na raspolaganje znatna sredstva, ali njihova isplata nije automatska.
Novac je uslovljen provođenjem dogovorenih reformi, a Evropska komisija je u decembru 2025. odobrila Reformsku agendu BiH, čime je otvoren put prema ukupnoj alokaciji od 976,6 miliona eura.
Međutim, cijena ranijih kašnjenja već je plaćena.
Evropska služba za vanjsko djelovanje navela je u maju 2026. da je BiH već izgubila oko 108 miliona eura, dok joj zbog neispunjenih obaveza prijeti gubitak dodatnih 373,9 miliona eura.
To znači da se pitanje evropskih fondova više ne može posmatrati samo kao politička tema u Sarajevu, Banjaluci ili Mostaru.
Iza svakog izgubljenog iznosa stoji manje novca za investicije, infrastrukturu i projekte koji su trebali biti finansirani kroz evropski okvir.
EVROPSKI NOVAC NIJE BEZUSLOVAN
Plan rasta za Zapadni Balkan osmišljen je tako da novac bude povezan sa konkretnim reformama.
Savjet EU je još 2024. naveo da će isplate biti uslovljene ostvarivanjem reformskih koraka dogovorenih u Reformskim agendama država regiona. Za cijeli region predviđeno je do dvije milijarde eura grantova i četiri milijarde eura zajmova za period od 2024. do 2027. godine.
Evropska komisija je potom u decembru 2025. potvrdila Reformsku agendu BiH i navela da sredstva mogu početi da se isplaćuju nakon stupanja na snagu potrebnih sporazuma i ispunjavanja uslova.
Drugim riječima, nije dovoljno samo potpisati politički dokument.
Potrebno je usvojiti zakone, sprovesti reforme i ispuniti uslove koji su vezani za konkretne tranše.
BIH JE DOBILA ZELENO SVJETLO, ALI REFORME NISU NASTAVLJENE ISTIM TEMPOM
U martu 2024. lideri EU dali su zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, nakon procjene da je zemlja ostvarila dovoljan napredak za taj korak.
Ipak, to nije značilo da su pregovori automatski počeli niti da su sve obaveze ispunjene.
Evropska unija je i ranije naglašavala da BiH mora nastaviti rad na ključnim reformama, posebno u oblasti vladavine prava, funkcionisanja institucija i jačanja demokratskih standarda.
U međuvremenu, reforma je počela da zapinje na političkim nesuglasicama i odnosima unutar vlasti.
To je posebno vidljivo upravo kroz Plan rasta.
„RAČUN NE PLAĆAJU ONI KOJI BLOKIRAJU“
Politička analitičarka Tanja Topić ocjenjuje da su obećanja o brzom evropskom napretku ostala zarobljena u međustranačkim sukobima.
Prema njenom tumačenju, dio političkih aktera nakon dobijanja kandidatskog statusa više nije pokazivao isti nivo zainteresovanosti za evropske integracije, dok su se drugi, kako kaže, izgubili u međusobnim sukobima i razmiricama.
Sličnu kritiku iznosi i predsjednik Evropskog pokreta u BiH Haris Plakalo, koji posljedice političkih blokada direktno povezuje sa gubitkom evropskog novca.
Prema njegovim riječima, građani plaćaju cijenu nepostizanja političkog dogovora kroz manje investicija i sporiji razvoj.
EVROPSKA UNIJA SVE OTVORENIJE UPOZORAVA NA POSLJEDICE
Da problem nije samo politička interpretacija iz Sarajeva potvrđuju i poruke evropskih institucija.
Šef Delegacije EU u BiH Luigi Soreca u maju 2026. upozorio je upravo na rizik gubitka dodatnih 373,9 miliona eura, uz već izgubljenih više od 108 miliona eura. Istovremeno je odbacio tvrdnje da su sredstva iz Plana rasta nevažna zato što njihov značajan dio čine krediti.
Od ukupno 976,6 miliona eura predviđenih za BiH, prema podacima EU, 280,3 miliona eura čine bespovratna sredstva, dok ostatak predstavljaju zajmovi.
Zbog toga se rasprava o evropskom novcu ne svodi samo na pitanje „poklonjenih“ ili pozajmljenih sredstava.
U pitanju je i mogućnost finansiranja reformi i investicija pod uslovima koji su povoljniji od onih koje bi BiH morala tražiti na tržištu.
REGION KORISTI SREDSTVA, BIH I DALJE ČEKA
Dok se u BiH raspravlja o nadležnostima, zakonima i političkim blokadama, druge zemlje Zapadnog Balkana već povlače sredstva iz Instrumenta za reforme i rast.
Evropska komisija je tokom 2026. odobrila isplate Albaniji, Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji, dok je prva isplata Srbiji odobrena još u januaru.
To dodatno povećava pritisak na vlast u BiH.
Jer evropski novac nije rezervisan bez kraja.
Reforme imaju rokove, a sredstva su vezana za njihovo ispunjavanje.
MILIONI KOJI SU VEĆ IZGUBLJENI I NOVAC KOJI JE JOŠ NA STOLU
Najveći paradoks je u tome što BiH istovremeno ima velike potrebe za ulaganjima i mogućnost da dio tih ulaganja finansira kroz evropske mehanizme.
Međunarodni monetarni fond u svom izvještaju iz jula 2026. navodi da su reforme, uključujući one povezane sa EU Planom rasta, zastale, dok je saradnja između entiteta slaba. MMF istovremeno ocjenjuje da bi ubrzanje reformi povezanih sa evropskim integracijama moglo pozitivno uticati na privredni rast.
Zato pitanje više nije samo koliko je BiH mogla dobiti.
Pitanje je koliko će još novca ostati neiskorišteno ako politički dogovor izostane.
A dok se vlasti međusobno optužuju za blokade i neuspjehe, rokovi iz evropskih programa nastavljaju da teku.