Iako se širom Evrope svakodnevna plaćanja sve više obavljaju karticama i mobilnim telefonima, građani istovremeno čuvaju sve veće količine gotovine. Evropska centralna banka (ECB) upozorava na svojevrsni paradoks: upotreba novčanica u svakodnevnim transakcijama opada, ali količina gotovine u opticaju nastavlja da raste.
Vrijednost novčanica evra u opticaju povećala se sa približno bilion evra 2016. godine na oko 1,6 biliona evra u junu ove godine, pokazuju podaci ECB-a, prenosi Guardian
Glavni ekonomista ECB-a Philip Lane upozorio je da iza ovog trenda djelimično stoji potreba građana da budu spremni za vanredne situacije.
„Ukupna količina novčanica nastavlja da raste. Njihova upotreba u transakcijama pada, ali ukupna količina raste“, rekao je Lane.
Strah od rata, katastrofa i velikih sajber-napada
Jedan od razloga zbog kojih građani sve više drže gotovinu jeste strah da bi u slučaju ozbiljne krize digitalni sistemi plaćanja mogli prestati da funkcionišu.
Ratovi, prirodne katastrofe, nestanci električne energije i veliki sajber-napadi mogli bi privremeno onemogućiti korištenje kartica, mobilnog bankarstva i drugih digitalnih sistema.
U takvoj situaciji gotovina bi mogla postati jedno od rijetkih sredstava kojima bi građani mogli odmah da plate hranu, vodu, lijekove ili druge osnovne potrepštine.
ECB zbog toga gotovinu smatra važnim dijelom pripremljenosti za krizne situacije, a Lane je posebno upozorio na potrebu da širom Evropske unije bude očuvana dostupna mreža bankomata.
Broj novčanica u opticaju takođe je značajno porastao. Trenutno ih je više od 31 milijarde, dok ih je neposredno prije pandemije, 2019. godine, bilo oko 24 milijarde.
EU preporučuje građanima da budu spremni najmanje 72 sata
Evropske institucije su još prošle godine građanima preporučile da u domaćinstvima imaju osnovne zalihe hrane, vode i drugih potrepština dovoljne za najmanje 72 sata.
Preporuke se odnose na različite krizne situacije, od požara i poplava do velikih oluja, prekida snabdijevanja i sajber-napada.
Među stvarima koje bi trebalo imati pri ruci nalazi se i određena količina gotovine.
Neke evropske zemlje već daju konkretne preporuke. Austrija, Finska, Njemačka, Švedska i Nizozemska savjetuju građanima da u domaćinstvu imaju otprilike 70 do 100 evra u gotovini, kako bi mogli podmiriti osnovne potrebe tokom nekoliko dana ukoliko digitalna plaćanja ne budu dostupna.
Gotovina kao posljednja rezerva
Iako se digitalna plaćanja ubrzano šire, stručnjaci upozoravaju da gotovinu ne treba posmatrati isključivo kao sredstvo za vanredne situacije.
Profesorica finansijske uključenosti sa Univerziteta College Cork Olive McCarthy navodi da savjet građanima da imaju gotovinu za hitne slučajeve ima smisla, posebno zbog mogućnosti da digitalni sistemi zakažu.
Međutim, upozorava da bi gotovina mogla postati manje praktična ako je ljudi potpuno prestanu koristiti u svakodnevnom životu.
Posebno je važna za starije i ranjive građane, ali i za ljude kojima je potrebna veća privatnost prilikom plaćanja.
Trend koji bilježi ECB tako pokazuje zanimljivu promjenu: Evropa ubrzano prelazi na digitalno plaćanje, ali istovremeno sve više novca čuva u fizičkom obliku.
U vremenu rastućih geopolitičkih tenzija, klimatskih katastrofa i sve učestalijih sajber-prijetnji, gotovina ponovo dobija ulogu svojevrsnog finansijskog „plana B“.