Rastu kamatne stope za građane, privredu i javni sektor, dok analize pokazuju da dugoročno zaduživanje postaje sve veći finansijski teret.
Dugoročno zaduživanje u Republici Srpskoj postalo je osjetno skuplje, dok je ukupan dug stanovništva prema bankama premašio 4,8 milijardi konvertibilnih maraka, pokazuju podaci Agencije za bankarstvo Republike Srpske za prvi kvartal 2026. godine.
Prosječna efektivna kamatna stopa na dugoročne kredite porasla je na 7,35 odsto, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 6,82 odsto, što predstavlja povećanje od 0,53 procentna poena.
Najveći rast kamata za javni sektor i privredu
Najizraženiji rast troškova zaduživanja zabilježen je kod kredita koje koriste javni sektor i privredna društva.
Vlada Republike Srpske i druge javne institucije u prosjeku su se zaduživale po efektivnoj kamatnoj stopi od 7,14 odsto, dok je godinu ranije ona iznosila 6,23 odsto.
Istovremeno, prosječna kamata za privredna društva povećana je sa 6,30 na 7,21 odsto, što bi moglo dodatno opteretiti poslovanje kompanija koje investicije i tekuću likvidnost finansiraju bankarskim kreditima.
Građani plaćaju veće rate kredita
Rast kamatnih stopa osjetili su i građani.
Prosječna efektivna kamatna stopa na dugoročne kredite stanovništvu povećana je sa 7,36 na 7,52 odsto.
Kod stambenih kredita rast je bio znatno blaži, pa je kamata povećana sa 4,60 na 4,63 odsto.
Istovremeno su nenamjenski krediti poskupjeli sa 5,23 na 5,51 odsto, dok je prosječna efektivna kamata na kratkoročne kredite povećana sa 5,40 na 5,42 odsto.
Euribor i politika ECB utiču na domaće tržište
Kretanje kamatnih stopa u Republici Srpskoj povezano je sa promjenama na evropskom finansijskom tržištu.
Šestomjesečni Euribor krajem 2021. godine bio je negativan, ali je nakon povećanja referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke u julu 2022. počeo snažno rasti, dostigavši maksimum od 4,143 odsto u oktobru 2023. godine.
To je dovelo do povećanja mjesečnih rata kredita sa promjenjivom kamatnom stopom, posebno stambenih zajmova odobrenih u periodu veoma niskih kamata.
Nakon novog rasta inflatornih pritisaka, Evropska centralna banka je u junu 2026. ponovo povećala ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, dok ih je u julu zadržala na istom nivou.
Depozitna stopa trenutno iznosi 2,25 odsto, stopa za glavne operacije refinansiranja 2,40 odsto, a granična kreditna stopa 2,65 odsto, što će i u narednom periodu imati značajan uticaj na cijenu zaduživanja u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.