Nikada u istoriji Amerike nije tako mali broj ljudi posedovao tako mnogo bogatstva i moći. Jedan procenat na vrhu danas poseduje više bogatstva od 93% Amerikanaca na donjem delu distributivne lestvice. Bogatstvo samo jednog čoveka, Elona Muska, iznosi 805 milijardi dolara, što je više od vrednosti imovine kojom raspolaže 53% američkih domaćinstava na donjem delu lestvice.
Ta velika nejednakost se produbljuje. Samo u prošloj godini, nakon što su od Donalda Trumpa dobili najveće poreske olakšice u istoriji, 938 milijardera u Americi uvećalo je svoje bogatstvo za 1,5 biliona dolara. Predsednik Trump i njegova porodica bogatiji su za 4 milijarde dolara.
Nikada u istoriji Amerike nije bilo takve koncentracije vlasništva na imovinu. Profiti ubrzano rastu, a nekoliko džinovskih korporacija dominira u svim sektorima ekonomije i naplaćuje sve više i više za svoje robe i usluge. Četiri kompanije sa Vol strita – BlackRock, Vanguard, Fidelity i State Street – zajedno su vlasnici više od 95% američkih korporacija.
Nikada u istoriji Amerike tako mali broj milijardera nije tako čvrsto kontrolisalo sve što vidimo, čujemo i čitamo u medijima – onim štampanim i na društvenim mrežama. Nikada u istoriji nismo imali vladajuću klasu toliko korumpiranu sistemom finansiranja političkih kampanja koja je stekla tako veliku političku moć. Pedeset milijardera je već uložilo u kampanje za izbore u 2026. godini više od 433 miliona dolara sa namerom da utiče na rezultate i da kupi kandidate koji će zastupati njihove interese.
Da zaključimo: najbogatijima u Americi nikada nije bilo ovako dobro.
To je jedna stvarnost. Evo još jedne stvarnosti.
Američka radnička klasa godinama trpi divljačke napade. Tehnološki bum traje već decenijama i produktivnost rada beleži ogroman rast. Ali uprkos tome, kada se uračuna inflacija, današnji prosečni američki radnik nedeljno zarađuje gotovo 20 dolara manje nego pre 53 godine.
Prema podacima korporacije Rand, 79 milijardi dolara bogatstva se u poslednjih 50 godina prelilo od 90% stanovnika na donjem delu lestvice u džepove 1% na vrhu. Gotovo sva dobit ostvarena rastom produktivnosti završila je u rukama 1% na vrhu.
Istovremeno, 60% Amerikanaca jedva sastavlja kraj s krajem i plaća nečuveno visoke troškove stanarine, zdravstvene zaštite, lekova, namirnica, brige o deci i osnovnih životnih potreba. Gotovo polovina starijih radnika nema nikakvu ušteđevinu za penziju, a preko 20% naših starih pokušava da preživi sa manje od 15.000 dolara godišnje. Tragično je da 85 miliona Amerikanaca ima nedovoljno ili nikakvo zdravstveno osiguranje, a svake godine preko pola miliona njih bankrotira zbog medicinskih troškova.
Zašto u zemlji ogromnog bogatstva, inovativnih tehnologija i impresivno uvećane produktivnosti rada tako mnogo ljudi jedva preživljava?
Jedan od glavnih razloga je poreski zakon koji su pisali plaćenici bogatih da služi interesima najbogatijih. Umesto da osiguraju dovoljan fiskalni priliv da se zadovolje potrebe radničkih porodica, korporativni lobisti su sastavili zakon prepun rupa koji najbogatijim privatnim licima i korporacijama u našoj zemlji dopušta da zaobiđu plaćanje poštenog udela u poreskoj obavezi.
Warren Buffett je to lepo opisao 2006. godine: „U toku je klasni rat, nema sumnje, ali taj rat je povela moja klasa, klasa bogatih, i bogati u tom ratu pobeđuju.“ Gospodin Buffett je dodao da on kao multimilijarder porez plaća po nižoj stopi nego njegova sekretarica. To je rekao pre tačno 20 godina. Danas je sve to još uvek tačno.
Milijarderi u Americi plaćaju porez po nižoj efektivnoj stopi nego prosečan radnik. Elon Musk je porez platio po stopi ispod 3,3%, dok je važeća stopa za vozača kamiona u proseku 8,4%. Jeff Bezos, čije je bogatstvo procenjeno na 223 milijarde dolara, platio je porez po stopi ispod 1%, dok vatrogasac prosečno plaća 8,7%. Michael Bloomberg, s procenjenim bogatstvom od 109 milijardi dolara, plaća po stopi od svega 1,3%, dok je prosečna stopa za medicinske sestre 13,3%. A Warren Buffett? Njegova poreska stopa je bila svega 0,1%. Prosečan učitelj plaća 9,8%.
Ali milijarderi nisu jedini koji ne plaćaju onoliko koliko bi trebalo. Prošle godine, kada je Trump odobrio korporativnoj Americi poreske olakšice od preko 900 milijardi dolara, Tesla, SpaceX, Palantir, Ticketmaster i kompanija koja poseduje Taco Bell, Pizza Hut i Kentucky Fried Chicken, platili su federalni porez na dohodak u ukupnom iznosu od 0 dolara. Te kompanije zajedno vrede 3,5 biliona dolara. Bogatstvo njihovih vlasnika premašuje 853 milijarde dolara. Prošle godine su prijavile preko 17 milijardi dolara profita. A federalni porez na dohodak nisu platile.
Američki narod počinje da shvata.
U Kaliforniji su birači u odnosu 2 prema 1 podržali oporezivanje milijardera da bi se sprečilo da preko 3 miliona ljudi izgubi zdravstvenu zaštitu. U Njujorku je više od 62% stanovnika podržalo predlog gradonačelnika Zohrana Mamdanija da se uvede dodatni porez od 2% za milionere i milijardere. Na nivou čitave zemlje, 6 od deset 10 Amerikanaca veruje da je iznos poreza koji plaćaju bogati i velike korporacije nedovoljan.
Zato sam nedavno predložio usvajanje zakona o uvođenju poreza na neto bogatstvo po stopi od 5% za 938 milijardera u Americi, koji zajedno raspolažu bogatstvom od preko 8,2 biliona dolara. Tih 938 milijardera čine 0.000003% stanovništva. Zakon bi obezbedio priliv od 4,4 biliona dolara u narednih 10 godina.
Šta bismo tako postigli?
U prvoj godini bismo svakom muškarcu, ženi i detetu u domaćinstvima koja zarađuje ispod 150.000 dolara pružili direktnu pomoć od 3.000 dolara. Za većinu četvoročlanih porodica to je 12.000 dolara.
Rešili bismo problem beskućništva i stambenu krizu izgradnjom 7 miliona stambenih jedinica pristupačnih ljudima sa niskim primanjima.
Proširili bismo Medicare tako da obuhvata stomatološke usluge, kao i pomagala za vid i sluh.
Obezbedili bismo univerzalnu brigu o deci širom Amerike.
Ojačali bismo javno obrazovanje tako što bismo osigurali da nijedan nastavnik u Americi ne zarađuje manje od 60.000 dolara godišnje.
Usred velike krize u pružanju kućne zdravstvene zaštite, osigurali bismo da starije osobe i lica s invaliditetom u okviru Medicaida dobiju kućnu zdravstvenu zaštitu kakva im je potrebna.
Ne zaboravimo: Donald Trump i njegovi republikanski pajtaši u Kongresu ukinuli su zdravstvenu zaštitu za 15 miliona Amerikanaca da bi pokrili poreske olakšice u vrednosti od bilion dolara za 1% na vrhu. Novim zakonom bismo neutralisali rezove u zdravstvu i obezbedili da niko od tih 15 miliona ljudi ne izgubi zdravstvenu zaštitu.
Drugim rečima, oporezivanjem bogatstva 938 milijardera po stopi od 5% pružili bismo svu potrebnu pomoć i podršku radničkim porodicama, starima, deci i bolesnima. Ova promena se ne odnosi na sve one sa neto bogatstvom ispod milijarde dolara.
Dozvolite mi da ponovo ukažem na to koliko je današnji nivo imovinske nejednakosti u Americi nerazuman. Da je isti zakon usvojen prošle godine, Elon Musk bi platio 42 milijarde dolara poreza više i ostalo bi mu samo 792 milijarde da sastavlja kraj s krajem.
Mark Zuckerberg bi platio 11 milijardi dolara više, a ostalo bi mu 209 milijardi dolara da prehrani porodicu. Jeff Bezos bi platio oko 11 milijardi dolara više i ostalo bi mu 207 milijardi dolara da sagradi krov nad glavom.
Drugim rečima, mogli smo da obezbedimo ogromne količine novca za poboljšanje života stotina miliona Amerikanaca, a najbogatiji jedva da bi primetili razliku.
Kao što je sudija Louis Brandeis mudro primetio još 1933. godine: „Moramo odlučiti šta želimo. Možemo imati demokratiju ili možemo imati bogatstvo koncentrisano u rukama nekolicine. Ne možemo dobiti i jedno i drugo.“
Hajde da izaberemo demokratiju umesto oligarhije.
Vreme je da najbogatiji ljudi u Americi počnu pošteno da plaćaju svoj deo poreske obaveze.
Hajde da sagradimo ekonomiju koja radi u korist svih, a ne samo za 1% na vrhu.
The Guardian, 01.04.2026.
Preveo Đorđe Tomić