Etnolozi ističu kako se poreklo Noći veštica može naći u keltskom festivalu žetve, ali i da se ne može tvrditi kako samo on predstavlja njegov koren. Popularni praznik koji je poslednjih godina postao omiljen širom sveta je preuzeo skup elementa iz različitih evropskih kultura, od kojih se neki mogu povezati i sa Mundus patet-om.
Praznici u čast mrtvih
Izraz mundus patet znači “otvoreni svet” i odnosi se na mundus Cereris tj. jednu od najstarijih građevina u Rimu koja se prema legendi nalazila na mestu gde je grad “rođen”. Naime, Romul je navodno podigao kako bi umirio dušu svog brata Rema i posvetio je boginji Cereri. Vekovima se verovalo da je ova građevina veza između sveta živih i mrtvih, pa je njen ulaz najčešće bio zapečaćen velikom pločom koja je skidana samo tri puta godišnje – 24. avgusta, 5. oktobra. i 8. novembra, kada je dušama predaka bilo dozvoljeno da se vrate na zemlju.
Datumi nisu odabrani slučajno, jer su se poklapali sa danima posvećenim bogovima podzemlja. Međutim, u takvim prilikama živi su morali da budu na oprezu. Katon Stariji u svojim delima navodi da su se svi zvanični poslovi prilikom otvaranja prolaza obustavljali, a vrata hramova su morala da budu zatvorena. Verovalo se da su duše mrtvih posebno ljubomorne na žene, pa su zabranjivani seksualni odnosi u ovom periodu, ali i sve nepotrebne aktivnosti kako ih duhovi ne bi odvukli u smrt.
Pored toga što je baš kao i kod Noći veštica čitav koncept posvećen sećanju na mrtve, još jedna običaj koju su Rimljani praktikovali ima neverovatnu sličnost sa njim. Izvori navode da su veštice u antičkom periodu posedovale znanja o smrti i nekromantiji, zbog čega su bile jako poštovane i cenjene. Stoga su na sve načine pokušavali da ih umilostive, a verovalo se da je najbolji način za to ponuda u vidu slatkiša.
Iako istoriografija teži da predstavi Rimljane i Кelte samo kao neprijatelje, malo poznata činjenica je da su obe kulture izvršile veliki uticaj jedna na drugu. Mnoge od najstarijih rimskih tradicija bile su povezane sa žetvom i godišnjim dobima, baš kao i kod Кelta. Oni su stoga delili uverenje da treba da budu zahvalni za blagodeti koje im je dala zemlja, ali i da treba da ih dele sa svojim precima i to tako što će im s vremena na vreme dozvoliti da se vrate u svet živih.