Dokle će Beograd da čuva Dodikovu vilu na Dedinju?

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li će slučaj luksuzne beogradske vile Milorada Dodika dobiti sudski epilog na koji se čeka već sedam godina. Sagovornici su bili Svetlana Cenić, ekonomska analitičarka, i Denis Džidić, izvršni direktor BIRN-a, Balkanske istraživačke mreže u Bosni i Hercegovini.

Bilo je riječi o tome kako je Milorad Dodik 2007, kada je bio predsjednik vlade Republike Srpske, kupio vilu na Dedinju, elitnom beogradskom naselju, kojim novcem je kupio kada je kredit podigao godinu dana nakon kupovine vile, da li je taj kredit bio ovjeren pečatom vlade Republike Srpske, zašto banke u Srbiji i Republici Srpskoj nisu provjeravale porijeklo novca kojim je kupljena vila, na šta su po zakonu bile obavezne jer se radilo o sumi od 750.000 eura u gotovom i da li se istina ne može utvrditi zato što je dio dokumentacije uništen.

Razgovaralo se i o tome zašto su sva tri glavna tužioca, koliko ih se promijenilo od 2015. kada je otvorena istraga, gurala slučaj Dodikove vile pod tepih, ima li Dodik uticaja na Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, zašto Tužilastvo Srbije već godinama odbija da dokumentaciju o kupovini vile pošalje Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, da li će se to promijeniti s obzirom da su odnosi između Milorada Dodika u Aleksandra Vučića u posljednje vrijeme prilično zahladnjeli, kao i o tome da li će slučaj beogradske vile čamiti u fijoci Tužilastva Bosne i Hercegovine sve dok je Dodik na vlasti.

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Omer Karabeg: Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je 2015. godine počelo da istražuje kako je Milorad Dodik 2007. godine kupio vilu u Beogradu na Dedinju za 750.000 eura, ali do sada niti je podiglo optužnicu, niti je odbacilo taj slučaj. Zašto Tužilaštvo ne može da donese odluku? Da li je slučaj toliko komplikovan?

Svetlana Cenić: Slučaj uopšte nije komplikovan. Toliko ima papira i dokaza, mada su neki sklonjeni, a za neke se čeka zastara jer zakon tačno propisuje koliko dugo se mora čuvati finansijska dokumentacija. Glavni tužioci su taj predmet držali u fioci, pa se to rastezalo.

Koliko znam, od Srbije su traženi podaci o tome kako je vila kupljena i kako je upisana u zemljišne knjige, ali odgovora nije bilo. Postoje indicije, a neki kažu i dokazi, da je vila uknjižena pre nego što je porez plaćen što je nemoguće. Jer, kad kupujete nekretninu, morate izmiriti sve obaveze pre nego što se uknjiži na vas.

Denis Džidić: Rekao bih da slučaj vile Milorada Dodika uopšte nije pretjerano kompliciran. Tužilaštvo drži taj predmet u ladici prije svega zbog političke kontrole nad tom institucijom. Nikada nije imalo ozbiljnu namjeru da procesuira taj predmet.

Tužilaštvo mu nije ozbiljno pristupilo ni sada, kada je taj slučaj ponovo oživljen u predizbornoj kampanji, već se trudi da ubijedi javnost da na tom slučaju nešto radi. Izgovara se da Srbija nije dostavila podatke i predmet rasteže u nedogled.

Omer Karabeg: Kako je Dodik kupio vilu 2007. godine?

Svetlana Cenić: Vila je navodno plaćena novcem koji je preko Pavlović banke iz Republike Srpske prebačen na Komercijalnu banku Beograd od koje je vila kupljena. Pominju se dva podatka, prvo se pričalo da je prebačeno 850.000 eura, a onda se govorilo o 750.000. Kad toliki novac prebacujete, svugde u svetu će vas upitati odakle vam taj novac jer sve zemlje imaju zakone o sprečavanju pranja novca.

Ne znam zašto ni Srbija, ni Bosna i Hercegovina nisu to uradile. I onda se ne treba čuditi što su često na crnim listama. Dodik je objašnjavao da mu je Pavlović posudio taj novac i da on otplaćuje kredit. Ali kredit je zapravo podignut u Pavlović banci 2008. godine. Sad se može svašta pričati jer Pavlovića nema. Nastradao je u saobraćajnoj nesreći ako je to bila saobraćajna nesreća – ja zaista ne znam.

Neka finansijska dokumentacija je verovatno uništena, a neka je proglašena zastarelom. Međutim, s obzirom da je istraga započeta pre zastare, ipak se može utvrđivati kako je vila kupljenja. Vila se nije mogla kupiti od plate, a u to vreme nikakvo preduzeće nije bilo registrovano na Dodika. Dodik pominje prodaju nekih stanova u Beogradu koji nisu bili prijavljeni u imovinskom kartonu. Sve je to čudno i neobjašnjivo.

Omer Karabeg: Dodik tvrdi da je 2007. godine vilu kupio kreditom koji je dobio od Pavlović banke, mada je on taj kredit podigao godinu dana kasnije nakon što je kupio vilu kupio. To je zaista nelogično. Da li se je Tužilaštvo pozabavilo time?

Denis Džidić: Nemamo nikakve informacije o tome čime se Tužilaštvo bavilo. Ono što je izašlo u javnost – to je ugovor o kreditu potpisan godinu dana nakon kupovine vile. Svi mi koji smo kupovali nekretnine i podizali kredite znamo da je tako nešto apsolutno nemoguće.

Zaista je čudno što Tužilaštvo nije to ranije problematiziralo. Inače, imovina i imovinski kartoni funkcionera se uopće ne provjeravaju, niti Centralna izborna komisija predviđa kazne za netačno prijavljivanje imovine.

Omer Karabeg: Tvrdi se da je Dodikov zahtjev za kredit od Pavlović banke ovjeren pečatom vlade Republike Srpske čiji je Dodik tada bio premijer. Dodik to negira. Da li se to može provjeriti?

Svetlana Cenić: Pa, moralo bi da se proveri. Svako normalan, kad ima kredit čuva svu dokumentaciju. Ono što je Dodik dao na uvid, najblaže rečeno, nije autentičan dokument. Pričalo se da je pečat vlade, ciji je bio premijer, bio ne samo na zahtevu za kredit nego i na ugovoru, da ne govorimo o tome da su neke rate uplaćivala treća lica.

Još jedan podatak o kupovini Dodikove vile. Kad je rađena procena vrednosti te vile konstatovano je da je potcenjena za 510.000 eura. Znači, kupljena je ispod stvarne cene. Ko je ovde lud? Dobro je poznato da ne možete kupiti ni štalu na Dedinju, ako dobro ne ispraznite džepove, a kamoli vilu.

Omer Karabeg: Da li je glavni problem u tome što je uništena dokumentacija o kreditu?

Denis Džidić: Uništena dokumentacija sigurno je jedan od krucijalnih problema. Ali Tužilaštvo Bosne i Hercegovine ima mehanizme da utvrdi istinu. Može tražiti od finansijskih vještaka da utvrde izvore prihoda. Samo je pitanje postoji li volja da se to uradi.

Svetlana Cenić: Ne možete u Engleskoj, Nemačkoj ili u bilo kojoj evropskoj zemlji kupiti imovinu a da vas poreska uprava trenutno ne upita odakle vam pare i proveri finansijske tokove. I banke su po zakonu dužne da reaguju kada neko uplaćuje preko 30.000 eura. Ako neko prebacuje 750.000 eura, a ne reaguje ni bankarski sistem Republike Srpske, ni Srbije, onda je neko lud.

Podsetiću na slučaj gospodina Nikole Špirića, visokog funkcionera Republike Srpske, koji je za 400.000 eura kupio stan u Beču, a da banka uopšte nije reagovala, niti prijavila tu transakciju. A kada je postavljeno pitanje odakle mu tolike pare, odgovor je bio – od prodaje knjiga. Tolike pare Špirić nije mogao zaraditi da su sve knjižare ove zemlje prodavale samo njegove knjige.

Omer Karabeg: Zašto se sva tri glavna tužioca, koliko ih je bilo od 2015. kada je otvoren slučaj Dodikove vile, uopšte nisu bavili tim slučajem? Da li se nisu usuđivali da optuže Dodika? I da li Dodik ima toliki uticaj na Tužilaštvo da oni ne smiju ništa da preduzmu protiv njega?

Denis Džidić: Svi glavni tužioci Bosne i Hercegovine u posljednjih 10 godina ne samo da nisu imali hrabrosti i volje da se bave slučajevima poput Dodikovog nego ni bilo kojim ozbiljnim slučajem korupcije. A Milorad Dodik je toliko utjecajna osoba da je priča o njegovom procesuiranju u sferi naučne fantastike.

U vrijeme glavne tužiteljice Gordane Tadić nije bilo podizanja optužnica za korupciju ni protiv službenika srednjeg nivoa, a kamoli protiv ljudi Dodikovog ranga. Tolika je politička kontrola nad pravosudnim aparatom. Pomenut je Nikola Špirić, a mogli bismo sada potrošiti nekoliko sati da nabrajamo slučajeve korupcije u posljednjih nekoliko godina koji su ostali nekažnjeni. Toga zaista ne manjka u Bosni i Hercegovini.

Denis Džidić: Tužilaštvo Bosne i Hercegovine ima mehanizme da utvrdi istinu. Može tražiti od finansijskih vještaka da utvrde izvore prihoda. Samo je pitanje postoji li volja da se to uradi.

Omer Karabeg: Boji li se Tužilaštvo Dodika?

Svetlana Cenić: Naravno da ga se boje, a s druge strane Dodik ima dovoljno para da kupi koga hoće i kad hoće. Ima i ličnih i budžetskih sredstava. Pošto živimo u zemlji gde je sistem takav da o svemu odlučuju velike vođe, ljudi ne idu u institucije da rešavaju svoje probleme nego kod vođe koji ima moć da zapošljava, otkazuje, otpisuje, plaća, kupuje. Pa videli ste uostalom kako se kupuju poslanici – što se i drugi ne bi mogli kupiti.

Omer Karabeg: Tužilaštvo se ipak usudilo da Dodika dva puta pozove na saslušanje. Da li je to dalo neke rezultate?

Denis Džidić: O tome nemamo nikakve informacije. Ne bih rekao da je bilo nekih rezultata osim što je to izazvalo veliko interesovanje javnosti. U svakom slučaju nismo vidjeli bilo kakav ubrzani rad na tom predmetu nakon Dodikovog saslušanja. Tako da ne možemo govoriti o nekim pomacima u istrazi.

Svetlana Cenić: Saslušanje je dalo rezultate u tom smislu što je kod Dodika ipak primećena nervoza. Jer on vrlo dobro zna da, ako neko odluči da se zaista bavi tim slučajem, baviće se jer su za naše pravosuđe vrlo zainteresovane sve one velike sile koje ovde imaju i te kakav uticaj. S druge strane, nikad se ne zna kada će Vučiću pasti na pamet da kaže – pošaljite u Sarajevo svu tu dokumentaciju.

Osim toga, nikad ne znate kada će se pojaviti neki svedok, a njih ima. Mislim na ljude koji su radili i u Pavlović banci i u beogradskoj Komercijalnoj banci i preko kojih su išle te transakcije. Sve to kod Dodika stvara nervozu. Međutim, mi imamo anesteziranu javnost. Kad se kaže ukrao milion, dva, tri, pet – to je ništa. A mi konstantno gledamo kako je novokomponovana “elita2, a to elitu videlo nije, svakim danom sve bogatija.

Što se tiče međunarodne zajednice, niko me ne može ubediti da obaveštajne službe, koje prate finansijske tokove, ne znaju u svakom momentu o svim transakcijama pogotovo onim u većim iznosima. A naši lideri, sa puterom na glavi, su podložni manipulacijama. Kad ih pritisnu sve će isporučiti. Daću vam samo jedan primer.

Do izbora je bilo priče – ne može ovo, ne može ono, a na prvoj sednici Vijeća ministara nakon izbora sve je prošlo. Centralna izborna komisija je usred kontrolnog brojanja glasova odjednom objavila da je Milorad Dodik i zvanično izabran za Predsednika Republike Srpske. A predsjednik Centralne izborne komisije izađe pred kamere i na pitanje novinara da li mu je Izetbegović izdiktirao rezulate izbora kaže: “Nije Allaha mi, nije djece mi”. Molim vas, u kojoj mi to državi živimo kad je ovdje sve na Allaha mi, Boga mi, djece mi. A kad se neko tako kune, ja trenutno palim sve alarme.

Omer Karabeg: Pomenuli ste da Tužilaštvo Srbije odbija da pošalje dokumentaciju o Dodikovoj vili Tužilaštvu Bosne i Hercegovine. Zašto Beograd odbija da pošalje tu dokumentaciju?

Denis Džidić: Srbijansko tužilaštvo je pod političkom kontrolom kao i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine. U predmetu koji se tiče Milorada Dodika srbijansko tužilaštvo svakako neće ništa uraditi bez konsultacija sa ministrom pravde i samim Aleksandrom Vučićem. Sve zavisi od toga šta će Vučić odlučiti. Tako da se ne može očekivati da će se bilo šta postiće redovnim putem – zahtjevima i zamolnicama. To je nešto što treba biti adresirano na mnogo viši nivo.

Omer Karabeg: S obzirom da su u izvjesnoj mjeri zahladili odnosi između Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, da li bi se moglo očekivati da Beograd u dogledno vrijeme ipak pošalje tu dokumentaciju?

Svetlana Cenić: Poslaće Beograd i mnogo drugih stvari. Pazite, kad se u beogradskoj štampi pojavio podatak da je Milorad Dodik kupio beogradski hotel Holiday Inn, mislite li da je to moglo da se objavi bez saglasnosti Vučcića? Naravno da nije. Vučić je dao saglasnost da može ići ta vest. To je bila i opomena u smislu – pazi kako se ponašaš.

Govori se da Dodik ima vilu i u Pešti i da je prvi komšija bivšem predsedniku Makedonije Gruevskom koji je nakon što je pobegao iz Makedonije našao utočiste kod Orbana. Ne bi me čudilo da je ta priča tačna. Jer, cveta ljubav Orban – Dodik. Svi se populisti vole i uzajamno podržavaju. A što se tiče zahlađenja ili sukoba između Vučića i Dodika, kako god hoćete, neće se to tek tako završiti. Prvo treba sačekati da se raspetljaju dilovi i talovi koji su pravljeni između Vučićevih i Dodikovih ljudi.

Podsetiću da firma Prointer, u kojoj je Dodikov sin i koja u Republici Srpskoj dobija sve tendere, ugašena u Srbiji. To je već neka naznaka. Mislim da je vrhunac bila poseta Dodika Rusiji i slanje posmatrača Republika Srpska na izbore koje je Rusija organizovala u okupiranim oblastima što je bio udarac Vučiću i politici koju on pokušava da vodi. Tako da će se to još raspetljavati. Vučić će Dodika držati u stalnom strahu. A kad nekog držite u stalnom strahu, onda imate poslušnog čoveka kojim možete upravljati.

Omer Karabeg: Mislite li da će glavni tužilac Milenko Kajganić, koji je nedavno izabran na to mjesto, pokrenuti stvari sa mrtve tačke? Doduše, on ništa nije uradio kao vršilac dužnosti, ali da li će sada, kada je postavljen, ubrzati istragu?

Denis Džidić: Ono što smo do sada vidjeli od Milenka Kajganića, dok je bio vršilac dužnosti glavnog tužioca, zaista ne ukazuje na to da ćemo vidjeti neki ubrzani i kvalitetniji rad na tom i drugim predmetima. Jako je značajano kako će se ponašati predstavnici međunarodna zajednice. Ukoliko pojačaju pritisak na Tužilaštvo moglo bi se desiti da se slučaj Dodikove vile pokrene sa mrtve tačke, ali to je u ovom trenutku proprilično neizvjesno.

Svetlana Cenić: Mislim da je gospodin Kajganić sada pod debelom prismotrom međunarodnih faktora i sve zavisi od toga šta će oni hteti da posmatraju.

Omer Karabeg: Na kraju, da li će slučaj Dodikove vile još dugo čamiti u ladicama Tužilaštva Bosne i Hercegovine, praktično sve dok je Dodik na vlasti?

Denis Džidić:Mislim da će taj slučaj biti riješen na politički način, a ne kroz redovnu pravosudnu proceduru.


Svetlana Cenić: Međunarodna zajednica će prvo proceniti koliko im je Dodik još uvek upotrebljiv, držaće ga na kratkoj uzici dok ne odlblokira sve ono što je do sada blokirao. Kad to kažem, mislim na sve one podatke koje imaju o njegovim transakcijama i o koječemu. A što se tiče Tužilaštva, ono je, kao što sam rekla, pod i te kakvom prismotrom, pa ćemo videti kako će postupati. Možda ćemo jednog dana saznati gde se sve još nalaze računi i imovina i šta se sve još radilo.

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Najčitanije