NATO je prvobitno stvoren kako bi se zaustavilo širenje Sovjetskog Saveza, a to neprijateljstvo sa Moskvom traje i danas, posebno kada je pokrenut rat u Ukrajini.
Poljski premijer, Donald Tusk, izjavio je da su poljski i drugi NATO avioni oborili više ruskih dronova koji su narušili vazdušni prostor te zemlje tokom napada na zapad Ukrajine u noći između 9. i 10. septembra.
Iako Ukrajina nije član NATO-a, Poljska jeste, pa je Tusk zatražio od vojnog saveza da ispita da li su teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbjednost neke članice bili ugroženi.
Na samitu NATO-a u junu, sve 32 članice ponovo su potvrdile svoju “čeličnu posvećenost kolektivnoj odbrani”, poznatu kao Član 5, i dogovorile se da povećaju izdvajanja za odbranu posle višemjesečnog pritiska američkog predsjednika Donalda Trampa.
NATO je u Vašingtonu 1949. godine osnovalo 12 zemalja – Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugalija, Velika Britanija i SAD.
Glavna ideja je bila da se blokira širenje Sovjetskog Saveza u Evropi.
NATO nema sopstvenu vojsku, ali članice mogu zajednički vojno da djeluju kao odgovor na međunarodne krize. Takođe, koordinira vojne planove i sprovodi zajedničke vojne vežbe.
Šta su članovi 5 i 4?
Član 5 je jedno od osnovnih načela NATO-a. U njemu se navodi da će se oružani napad na jednu ili više članica smatrati napadom na sve. Kao odgovor, svaka članica preduzima “one mere koje smatra potrebnim, uključujući upotrebu oružane sile, kako bi obnovila i očuvala bezbednost sjevernoatlantskog područja”.
To se ne odnosi na baze u inostranstvu niti na teritorije van područja saveza zbog čega se Član 5 nije primenjivao tokom Vijetnamskog rata ili sukoba oko Foklandskih ostrva.
Tramp je ranije dovodio u pitanje uzajamne garancije NATO-a, ali je posle samita u junu rekao: “Podržavam Član 5, zato sam ovde”.
Prema Članu 4, članice mogu svako pitanje od značaja, naročito bezbjednosno, da iznesu pred Severnoatlantski savjet, glavno političko tijelo za odlučivanje. Od osnivanja 1949. Član 4 je aktiviran sedam puta.
Ko je sve član NATO-a?
NATO se danas sastoji od 32 članice u Evropi i Sjevernoj Americi, prvobitnih 12 osnivača i još 20 zemalja koje su pristupile posle 1949. godine.
Poslije raspada Sovjetskog Saveza, Alijansi su se pridružile mnoge istočnoevropske zemlje, uključujući Albaniju, Bugarsku, Češku, Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Poljsku, Rumuniju i Slovačku.
Finska, koja ima kopnenu granicu dugu 1.340 km sa Rusijom, pridružila se u aprilu 2023. godine, a Švedska u martu 2024. godine.
Nakon decenija neutralnosti, obje zemlje su podnele zahtev u maju 2022, neposredno nakon što je Rusija napala Ukrajinu.
Ukrajina, Bosna i Hercegovina i Gruzija nisu članice, ali su podnijele zahtjev.
Koliko članice troše na odbranu?
Od članica se očekuje da troše 2% svog BDP-a na odbranu, mada to nije pravno obavezujuće.
SAD i zemlje koje se nalaze blizu Rusije, poput Poljske i baltičkih država, tradicionalno izdvajaju najviše.
U 2024. godini SAD su potrošile 935 milijardi dolara, što je bilo 3,2% njihovog BDP-a i skoro dvostruko više od ukupne potrošnje ostalih članica.
Najnovije procene pokazuju da devet članica nije ispunilo cilj od 2% u 2024, a Španija je potrošila najmanje – samo 1,24% BDP-a.
Na samitu u junu je dogovoren novi cilj od 5%, koji podrazumeva 3,5% BDP-a svake članice za osnovne troškove odbrane do 2035, plus do 1,5% za širu bezbjednosnu infrastrukturu.
Španija se protivila povećanju prije samita. Vlade Belgije i Slovačke takođe su izrazile zabrinutost, ali su na kraju prihvatile dogovor.
Pred samit u junu, britanska vlada je najavila da će do 2027. trošiti 2,6% na osnovnu odbranu i 1,5% na šire bezbjednosne mjere. Osnovna izdvajanja neće dostići 3,5% sve do roka 2035. Vlada još nije saopštila kako će obezbijediti dodatna sredstva.
Zašto Ukrajina nije članica?
Rusija se decenijama protivi ulasku Ukrajine u NATO-o i smatra da bi ta zemlja trebalo da bude vojno neutralna.
Međutim, još 2008. godine je NATO saopštio da Ukrajina jednog dana može da postane članica, a posle ruske invazije 2022, predsjednik Vladimir Zelenski je zatražio ubrzanje procesa.
Tadašnji generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao je da Ukrajina može da postane članica “na duži rok”, ali ne prije nego što se rat završi.
Američki sekretar za odbranu Pit Hegset izjavio je na samitu u Briselu u februaru 2025. da “SAD ne veruju da je članstvo Ukrajine u NATO-u realan ishod bilo kakvog pregovaračkog sporazuma”.
Zelenski je kasnije izjavio da je spreman da se povuče sa funkcije predsjednika ako bi to značilo da Ukrajina može da uđe u NATO.
“Ako je za mir potrebno da se odreknem funkcije, spreman sam. Mogu da je zamenim za članstvo u NATO-u”, rekao je novinarima.
Alijansa je ranije opisala rusku invaziju na Ukrajinu kao “najznačajniju i najdirektniju pretnju po bezbednost saveznika”.
NATO nije poslao trupe u Ukrajinu niti uveo zonu zabrane letova, kako bi izbegao direktan sukob sa Rusijom, nuklearnom silom iako je bilo onih koji su to glasno tražili.
Sa druge strane, od početka sukoba se Kijevu isporučuje oružje i oprema.
Prema njemačkom istraživačkom institutu Kil, SAD su potrošile 64,6 milijardi evra na vojnu podršku od februara 2022. do juna 2025.
U istom periodu, članice EU, zajedno sa Velikom Britanijom, Norveškom, Švajcarskom i Islandom, pružile su pomoć vrijednu 79,8 milijardi evra.
Kada se govori o okončanju rata u Ukrajini, uvijek se pominju bezbednosne garancije koje Ukrajina treba da dobije, ali za sada nije precizirano šta se pod tim tačno podrazumijeva.