Razvoj veština poput radoznalosti, emocionalne inteligencije i
tolerancije u vrlo ranom uzrastu pomoći će deci da budu uspešni i srećni
odrasli ljudi. Ali postoji još jedna, vrlo važna veština koju roditelji
često zaboravljaju.
Reč je o samoregulaciji.
„Ovo je veština koja je za mene bila prioritet dok sam podizala svoje
ćerke“, kaže Ister Vojcicki, majka tri izuzetno uspešne mlade žene.
Jedna od njih, Suzan, danas je izvršna direktorka YouTube-a, Dženet je
doktorka, a Ana osnivač kompanije za genetska istraživanja 23andMe.
Sve tri došle su u sam vrh u svojim profesijama i izgradile vrlo ozbiljne karijere.
Evo šta kaže njihova majka, učiteljica, novinarka i autorka knjige
“Kako odgajiti uspešne ljude” o tome koju veštinu roditelji neizostavno
treba da razvijaju kod svoje dece.
Deci je danas potrebnije nego ikad da se nauče veštini samoregulacije
Pre 20 godina, deca su se nalazila s prijateljima da se igraju, izlazila napolje, slagala slagalice, čitala knjige.
Stvari su se, od tad, promenile mnogo. Neprestano smo ispred ekrana.
Deca su izrazito vična sa tehnologijama. Viđala sam i osmogodišnjake
koji imaju svoje telefone, fotografišu se i to kače na društvene mreže.
Ali nije sam pristup koji deca imaju svemu tome ono što me najviše
brine. Ne. Ono što me brine je manjak samokontrole kada je reč upravo o
tom pristupu tehnologijama. Koliko bi deca vremena trebalo da provode
ispred ekrana? Koliko često? Šta su sadržaji koje bi trebalo da
konzumiraju?
Samoregulacija ne tiče se samo vremena provedenog u korišćenju
uređaja. Ova veština deci pomaže da postanu sposobnija i samouverena u
svim aspektima svojih života.
Šta roditelji mogu da urade da deci usade ovu veštinu?
Prirodno, samoregulacija počinje da se razvija prilično brzo u ranom
predškolskom uzrastu. Dakle, što ranije počnete da radite na tome, to
bolje.
Budite model zdravog odnosa prema tehnologijama.
Setite se – kad ste poslednji put večerali, istovremeno kuckajući imejl i slušajući podkast? Svima nam se događalo.
Deci može biti teško da usvoje veštinu samoregulacije jer roditelji
ne pokazuju da je sami imaju. Ne zaboravite da nas deca neprestano
posmatraju i oponašaju!
Da stvari budu gore, istraživanje koje je obuhvatilo 6000 učesnika
otkrilo je da 54% dece smatra da njihovi roditelji prečesto koriste
svoje telefone. A čak 32% reklo je da se osećaju kao da oni nisu važni
dok roditelji gledaju u svoje uređaje.
Da nisu važni. Koliko to samo tužno zvuči. Koliko ste se puta i sami
tako osetili kad neko proverava telefon dok s njim razgovarate? Da,
telefoni jesu primamljivi, ali za dobro naše dece i nas samih, moramo
prvo sebi postaviti granice.
Učite ih da budu strpljivi
Samoregulaciju čini mnogo različitih veština, a jedna od njih je i
strpljenje. Istraživanje o odloženom zadovoljstvu otkrilo je da deca
koja su u stanju da duže odlažu nagrade i zadovoljstva, u životu
postignu veće uspehe.
A šta je suprotno od učenja strpljenja? Kad decu pustite da budu
ispred ekrana stalno – u čekaonici, u restoranu, u automobilu, za
večerom.
Za moje devojčice, čekanje i štednja biče su deo svakodnevice. Nismo
imali baš mnogo novca dok su one odrastale, tako da smo za ono što
želimo morali da štedimo.
Svaka od njih imala je svoju kasicu u koju bi sakupljala novac, a nedeljom smo sekli kupone iz novina.
A kad bi konačno sakupile novac za nešto što su dugo želele, pored
zadovoljstva što to konačno imaju, ispunio bi ih i osećaj postignuća i
ponosa.
Dozvolite im da se dosađuju
Radim kao nastavnik i dešavalo mi se da mi se učenici požale da su
lekcije koje im predajem dosadne i da im ne drže pažnju. Ali to me nikad
ne bi uznemirilo ni uvredilo.
Uhvatila bih tu priliku i rekla im: “Želim da danas, kad odete
kućama, pitate svoje roditelje da li im je na poslu nekad dosadno. Ako
se vratite sa odgovorom da nije, imate moju dozvolu da preskočite čas.”
Dosada je priprema za život, a vi sada vežbate, rekla bih svojim
đacima. Smejali su se, ali su razumeli. Život je ponekad, a možda i
često – dosadan.
Ali tokom tih momenata dosade možete mnogo da naučite. Možete se
uhvatiti telefona i skrolovati besomučno, a možete i sanjati: Šta su mi
ciljevi u životu? Koji su mi naredni koraci? Koje su mi prepreke na
putu? Kako ću ih prevazići?
Postavite pravila
Ovo i nije neka novost, ali verovali ili ne, mnogo, baš mnogo roditelja zapravo uopšte ne postavlja pravila.
Ovo su neka od mojih kada je reč o tehnologijama:
Napravite plan sa decom, ne za njih.
Nema telefona tokom obroka, bez obzira na to gde se ruča (u gostima, restoranu, kod kuće).
Nema telefona kad se krene na spavanje. Objasnite deci važnost zdravog razvoja mozga i koliko je kvalitetan san važan za njih.
Naučite ih, vrlo rano, već sa četiri godine, da koriste telefon za hitne slučajeve.
Razgovarajte o tome kakve slike i video-snimci su prikladni za
deljenje na društvenim mrežama. Objasnite im da sve što postave ostaje
zauvek. Čak i ako se predomisle i požele da obrišu.
Pomozite im da razumeju šta je sajber-nasilje i koji su negativni
efekti. Ja uvek govorim: “Smejte se SA svojim prijateljima, nikako
njima.”
Učite ih da ne odaju svoje lične podatke, nikom.
A cilj je da ih osposobite da budu odgovorni za svoje postupke i
razumeju posledice. Kad su deca u stanju da regulišu svoje ponašanje
SAMA, veća je šansa da će u životu moći da grade uspešne veze sa drugim
ljudima, prenosi Zelena Učionica.