Orthodox Celts, beogradski bend koji njeguje vrednote Irske muzike, 15. marta sviraće u Klubu studenata Banjaluka (KSB). Ovaj bend s tridesetak godina profesinalne muzičke karijere dobro je znan ovdašnjoj muzici i uvijek je rado slušan, a zanimljiv je podatak da su Banjalučani znali tekstove pjesama Kelta i prije nego što su one bile zvanično objavljene. Svako ko voli ovaj bend rado se sjeća njihovoga nastupa na plaži kod banjalučkog Zelenog mosta odsviranog prije dvadesetak godina kada je sve prštilo od pozitivne energije, ali i na svim onim mjestima u ovome gradu gdje su se nekada radile svirke, kao što su nekadašnji Irish pub i mnogu drugi.
O karijeri, muzici i umjetnosti razgovarali smo s Aleksandrom Petrovićem poznatim i pod nadimkom Aca Seltik.
15. marta ste u Banjaluci, negdje baš u u vremenu kada nam dolazi proljeće, pa ćete na neki način biti muzički vjesnici proljeća u našem gradu. Radujete li se koncertu i kakvu nam energiju donosite?
Mi se uvek radujemo koncertima, naročito ovim martovskim jer je to za nas, praktično, početak sezone. Sve počinje i završava se martom. Naravno, kad imate takav specifičan odnos prema određenom datumu ili periodu godine onda je i energija na najvišem mogućem nivou.
Jednom si izjavio da je, citiram – “banjalučka publika najbolja na svijetu”. Šta to ovu publiku čini posebnom?
To što ume da se raduje, ume da se saživi sa nama i ume da učestvuje u ama baš svakom trenutku koncerta. Tu se uvek setim 2014. godine, kada je publika horski pevala “Save Me” iako još nije bila, maltene, ni zvanično puštena.
Vi ste bend koji njeguje melos Irskoga naroda. Otkud tvoja ljubav prema toj muzici?
Mislim da na pitanja ovog tipa ne može da se odgovori racionalno. Nešto ili osećate ili ne osećate. E, tako sam ja osetio nešto kad sam prvi put čuo The Pogues i The Dubliners i to je ostalo tu, u meni, zauvek. U stvari, uvek je i bilo tu, samo ga je trebalo potaknuti da izbije na površinu iz podsvesti.
photo: Mikica Andrejic
Ima li nešto što povezuje Irski narod sa narodima Balkana?
Ako počnem o tome da pričam trebaće nam nekoliko dana da samo napišem sve što bih mogao. Ukratko, bar pola Helma, reč Balkan i dalje ne želim da upotrebljavam i grozim je se, su izgradili Kelti pre nego što se deo njih uputio dalje ka Bretanji i, kasnije, Irskoj i Velsu. Za sam početak preporučujem kapitalnu knjigu “Crveno i belo” dr Ranke Kuić, posle toga ćete već nastaviti i sami da dalje istražujete.
Da li si ikada boravio u Irskoj i ako jesi kakve impresije donosiš s Irskog ostrva?
Ha! Čuj boravio. Pevao! A pevati Irske pesme, dobro, naravno, i naše, u Irskoj je apsolutno neprepričivo. Malo je reći da smo na kraju svi bili u katarzi, i publika i mi. A što se generalnog utiska tiče, uvek je malo i uvek je kratko, to vam sve govori.
Od sijaset nekadašnjih bendova koji s irskim melosom još uvijek svira, čini mi se, samo vaš bend. Kako ste uspjeli održati kontinuitet rada i šta vam daje snagu i inspiraciju da se još uvijek bavite muzikom?
Kad smo mi počinjali niko nije ni znao gde je Irska a kamoli da se bavio Irskom muzikom. Tek par godina kasnije se pojavio Riječki “Belfast Food”, a ovih ostalih tad nije bilo ni na vidiku. Gde je ko sada, stvarno pojma nemam. Nema tu “snage” i “inspiracije”. Ili nešto jesi ili nisi. Prosto i jednostavno. Mi jesmo, uvek smo bili i uvek ćemo biti to što jesmo. Pre svega, ljudi koji žive to što rade, koji jesu Orthodox Celts. Ni manje ni više.
U bendu ste imali razne personalne promjene. Da li su vas odlasci stare i dolasci nove ekipe više ojačali ili ojadili?
Niko ne odlazi bez razloga. I nikada se takve promene nisu dešavale po svaku cenu. Kad imate to na umu onda svaka promena može samo da vas ojača. Uostalom, svako ko bi došao u Kelte je donosio nešto novo, deo sebe koji bi onda bio utkan u celokupan zvuk, a to je, definitivno, onda i širilo celokupnu zvučnu sliku i davalo na snazi.
Da li ste ikada razmišljali da uradite i jedan tipični rock album u kojem biste možda pjesme uradili na domaćem jeziku?
Ne! To bi bilo potpuno suprotno onome što za nas Irska muzika i ovaj naš muzički izraz znače. Naravno, svako od nas ima i još poneki muzički izlet, u vidu učešća u radu nekog drugog benda, gde onda ispunjava i taj deo sopstvene potrebe da se ponekad izrazi i na neki drugi način, pa i na Srpskom, ali u Keltima se to neće dogoditi.
Živimo u vremenu revolucija, pobuna, protesta. U isto vrijeme rokenrol je nekako posustao. Da li je vrijeme da se i rokeri malo uključe u procese promjena?
Pa, ako rokeri nisu uključeni onda ja ne znam ni šta je pobuna ni šta je Rokenrol.
Nije Rokenrol sve što tako izgleda. Rokenrol nije stvar trenutka, niti je samo stvar muzike. Da se vratim na odgovor na jedno od prethodnih pitanja: Ili jesi ili nisi! E sad, pitanje je samo da li se neko loži na Rihannu ili Motley Crue ili na Dylan-a, Johnny-ja Cash-a, Springsteen-a, The Pogues i The Clash. Nisam siguran da je bilo koji mainstream izvođač ni do noktiju ovim potonjima po pitanju rokenrola. A ako mislite da je Rokenrol samo “Sex and drugs and Rock and Roll” onda ste se grdno prevarili!
Šta biste poručili čitaocima Buka magazina?
Otvorite četvore oči jer sad više nema nazad! Samo napred! THE CELTS STRIKE AGAIN!