Bojan Protić je član Eko Straže od 2021 godine.Iako sebe ne karakteriše kao aktivistu, ekološki aktivizam smatra obavezom svakog građanina kada institucije prestanu da funkcionišu.
„Bilo kakva vrsta glasanja je teritorija mafijaške organizacije specijalizovane za baš to – manipulaciju izbornog procesa glasanja kroz ucenjivanje, kupovinu glasova i direktne manipulacije donošenjem fantomskih džakova nakon što su birališta zatvorena“ – kaže Protić o pozivu na referendum o rudarenju za BUKA magazin.
Kako komentarišete hapšenje aktivista i procesuiranje za „rušenje ustavnog poretka“?
Kao najgoru vrstu povrede ljudskih prava, ustava i podrivanja zdravog razuma. Ne zato što nije istina, već zato što je upravo potpuno suprotno istini – uhapšeni aktivisti su baš ti koji pokušavaju odbraniti ustav i ustavni poredak, kroz odbranu volje naroda.
Otete državne institucije su te koje narušavaju ustavni poredak, a ne aktivisti.
Mislite li da bi vlasti u Srbiji mogle odustati od projekta „Jadar“ i pod kojim uslovima?
Nema cenkanja, uslova, pregovora. Svaki rudnik donekle narušava prirodu (a samim tim i zdravlje ljudi) u okolini. Ali ovaj koji je planiran (kao i mnogi drugi za koje se trenutno vrše sondiranja, najviše u Istočnoj i Južnoj Srbiji) su nekoliko redova veličina veća katastrofa u najavi, koja bi nam (pored odavno zagađenog vazduha) otela i zagadila do nivoa otrova poslednje dve osnovne stvari iz prirode – zemlju i vodu.
Vjerujete li da postoji kritična masa koja bi mogla da zaustavi eksploataciju i zagađenje?
Postojala je prethodni put, kada je već jednom zaustavljen projekat. Postoji i sad.
Da li bi se u ovim okolnostima vlast mogla pozvati na odgovornost definicije problema i identifikacije rješenja zaštite životne sredine?
Vlast se ne pita, pitaju se naučne institucije. SANU je svoj odgovor dala jasno i glasno. Sve i da nisu, trenutno stanje u sličnim rudnicima i fabrikama (ZiJin i Linglong) nam govori da ne samo što nemamo kapaciteta za sprovođenje zakona o zaštiti životne sredine – nemamo kapaciteta ni za ući u krugove tih industrijskih kompleksa. Ljudi sa povredama na radu se iznose napolje dok je hitnoj pomoći zabranjen pristup. Efektivno su postali enklave unutar države, a jedan gigant kao što je RioTinto bi za tako nešto imao još veće mogućnosti. Sa takvim jasnim primerima brutalnog nepostojanja integriteta institucija koje bi trebale sprovoditi zakone svaki pregovori sa vlašću bi bili obesmišljeni, pa se i neće desiti.
Kako ocjenjujete prijedlog Aleksandra Vučića, predsjednika Republike Srbije, da bude referendumsko odlučivanje o projektu?
Kao i drugi pokušaji cenkanja, neće se desiti. Bilo kakva vrsta glasanja je teritorija mafijaške organizacije specijalizovane za baš to – manipulaciju izbornog procesa glasanja kroz ucenjivanje, kupovinu glasova i direktne manipulacije donošenjem fantomskih džakova nakon što su birališta zatvorena. O potpunoj kontroli medija na nacionalnim frekvencijama da i ne govorimo, sve je odavno jasno.
Sve ovo je transparentno i direktno dokumentovano, ali otet državni aparat ne reaguje (kao ni većina političke scene – ne samo pozicije)
Ništa nas neće ubediti da se tako nešto ne bi desilo i na referendumu.
Šta očekujete od Radio Televizije Srbije i drugih javnih emitera kada je u pitanju izvještavanje o potencijalnoj eksploataciji litijuma?
Šta očekivati od poslušnika? Ponašanje zavisi od vlasnika.
Vjerujete li da lokalne zajednice mogu biti uključene u donošenje odluke o eksploataciji ili će republički nivo vlasti preuzeti „odgovornost“, preciznije rečeno mogućnost odlučivanja?
Ovo nije lokalno pitanje. 980 tona koncentrovane sumporne kiseline nakon obrade dnevno mora negde otići, a kroz ispuštanje iste na jalovišta neminovno je da će kiselina (uz sve otrovne materije koje za sebe veže) naći put do Dunava, u čiji sliv ulaze sve reke te regije. I to je samo jedna od ogromnog broja stavki koje mogu ugroziti ceo region.
Nismo prošli ni tako rudimentarne probleme, a kamoli one „finijeg“ tipa – kao što je realna ekonomska isplativost takvog i takvih rudnika, gde se toj istoj korporaciji (koja odgovara isključivo profitu- nikakve etičke norme ne stoje iznad profita) ostavlja mogućnost manipulacije prikazanim profitom, od koga bi država dobijala procenat.
Jednostavno je previše mesta gde moramo ispasti budale kao narod, od najobičnijeg radnika do ljudi u najvišim institucijama, da prihvatimo ovakav otrov za sve nas samo da bi Nepomenik i njegovo društvo profitirali od silnog „lobiranja“ i ostalih „ugovora“ iza zatvorenih vrata koji isključivo podebljavaju džepove maliciozne manjine.
Rudnika neće biti.