Sabrana dela Robija K: 35 godina (1984-2018), 2.300 strana u 5 tomova u izdanju Fabrike knjiga. Pomozite pretplatom ovaj veliki izdavački poduhvat. Do kraja septembra komplet knjiga je 6.500 dinara. Pošaljite svoje ime i poštansku adresu na [email protected],
dobićete uputstvo za uplatu. Knjige izlaze iz štampe početkom oktobra.
Komplet će u isto vreme izaći i u Hrvatskoj, u izdanju riječkog Ex
librisa.
28.02.1994.
Mi smo išli za vikend kod mog dide na Šoltu. Mama je ronzala da njoj
je to živa tlaka jer pošto moj dida nema televiziju. Onda prošišaće joj
Santa Barbara. Tata je govorijo da jadni moj dida da nikad se on neće
naviknit na ovo novo. Mama je rekla da nije on jadan jer pošto nije se
mogao naviknit ni na ono staro. Ja sam pitao roditelje da šta im je to
ovo novo i ono staro. Tata je rekao da nema se šta mene prčmoljka brigat
za novo i za staro. Onda je on nešto promrsijo da isti kua drugo
pakovanje. Kad smo došli pred didovu kuću dida je rekao: “Šta ste
došli?!” Moj tata se nakeserijo: “Ha, došli smo te malo obać! Da vidimo
je li si živ, je li si zdrav!” Dida je rekao: “Okej, obašli ste me! Živ
sam, zdrav sam! Aj bog!” Ja sam viknijo: “Dida, jel mogu ja ostat?” Dida
je rekao: “Naravski, ti si didina mala pantaganica! Dođi ti, mišu,
dođi…” Onda smo mi dva za rukice otišli prema kući. Mama je viknila:
“Alo! A šta smo mi dva ovde, a?” Dida je rekao: “To se i ja pitam!” Tata
je viknijo: “Oš nas pozvat u kuću il ćemo sami unić?” Dida je
promrsijo: “Isti kua drugo pakovanje!” Tu sam se ja sjetio tatine spike o
ovom novom i onom starom. Poslje smo u kući srkali kavicu i limunadu.
Didi je u kužini visila slika od nekog barbe. Ja sam njega pitao: “Dida,
koji ti je ono?” Dida je ustao se i rekao je: “To je drug Tito, naš
precjednik!” Tata je u roku odma zaškarpunijo se po faci. Mama je
podviknila: “Dida, nemojte mi trovat maloga!” Ja sam pogledao u
limunadu. Dida je meni rekao: “Nije tebi, pantaganice, zatrovana
limunada, nego ti je glupoj materi zatrovan mozak!” Mama je rekla: “A u
pene bonačića, opet će počet…” Dida je napečijo bradu: “Ma šta ću ja
počet?! Jel ovo na slici možda nije drug Tito, a?!” Mama je rekla: “Je,
al nije to naš precjednik!” Dida je viknijo: “E meni je on precjednik! A
ti si u mojoj kući! Jasno?” Mama i tata su se samo fljasnili po čelu i
zašutili su. Dida je meni rekao: “Saće tebi tvoj didac sve ispričat o
drugu Titu i komunističkoj partiji…” E ali tu je tata viknijo: “Daj,
čoviče, zakoči se, jebaga led! Pa di ti živiš?!” Dida je se isprsijo i
rekao je: “Ja živim u Jugoslaviji! A ti?” Tata je vikao: “Ma kakvoj
posranoj Jugoslaviji, jebaga led!? Ti živiš u prošlosti!” Mama je
promrmorila: “Ha, isti kua drugo pakovanje!” Ja sam odma se sjetio spike
o ovom novom i onom starom. Onda je dida skupijo ombrve i rekao je:
“Ovako! Niko meni neće u mojoj kući govorit di ću ja živit! Ja ću živit
di ja oću, jasno?! Jesam li ja vas ovdi zva? Nisam! E, pa neće se onda
mene ovdi učit ko je meni precjednik! Jasno!?” Moji roditelji su opet se
fljaskali po čelu. Onda sam ja rekao: “A mi u razredu isto imamo sliku
precjednika…” Mama je uletila: “Aj ti mali ne seri! Viš da ga samo
rajcaš!” Samo nije moj dida nju ništa obazirao. On je meni rekao: “Pa
naravski da ćete imat druga Tita u razredu! Najbolje još da ga nemate!”
Ja sam zagledao se u didinu sliku. Onda sam rekao: “Pa ne sliči mi baš
na ovoga!” Dida je odmahnijo rukom: “Nije ti to ništa važno kako ko
izgleda! Tito – to smo svi mi!” Ja sam pitao: “Mama je isto Tito?” Dida
je rekao: “Nije, mama ti je krebil! Ali nju ionako neš stavljat na zid…”
Mama je samo zaškrgutala zubima zbog Sante Barbare. Ja sam didu pitao:
“A ovi šta se stavljaju na zid?” Dida je rekao: “E, svi su ti oni,
unukiću, drug Tito!” Ja sam pitao: “Je li su baš Tito ili su isti Tito?”
Tata je uletijo: “Nisu isti Tito nego obratno!” Meni je tu uletilo
čudilo: “Kako obratno od isti Tito?” Tata je rekao: “Titoisti!” Didi je
časkom uletilo tupilo od nekuženja. Samo je on nešto skužnijo da ga tajo
brumaje. Onda sam ja viknijo: “Ha, ubra sam! To je ona baza o ovom
novom i onom starom!” Dida je rekao: “Je li? A koja vam je to baza?”
Tata se nakeserijo: “Ha, isti kua drugo pakovanje!” Dida se najprvo
zagledao u sliku. Onda je rekao: “A jesi siguran da nije obratno?” Tu se
moj tata zapiljio u sliku. Onda je on pitao: “Kako misliš obratno?”
Dida je rekao: “Isto pakovanje drugi kua!”
Robi K. (IIIa)
Fabrika knjiga, septembar 2018.