Dubravka Ugrešić, govorila je o pokret #MeToo u odnosu na to kako je
govorila o feminizmu u Hrvatskoj i o tome kako žene pristaju biti
izmanipulisane ali i da su i žene te koje manipulišu. Ona je u intervjuu
za Radio Slobodna Evropa objasnila i zašto se udaljila od “ženskih pitanja”.
“Pokret #MeToo može
se promatrati kao pobeda i kao poraz. Mislim da je istovremeno jedno i
drugo. Usudivši se da progovore o raširenom seksualnom harassmentu
(zlostavljanje), žene su istovremeno priznale svoju slabost,
submisivnost i nesposobnost. Naime, i pored svih ženskih pokreta,
procvata feminizma, osvešćivanja i sličnih globalnih protesta, koji se
ponavljaju svakih nekoliko godina, žene dokazuju svoju nesposobnost da s
problemom izađu na kraj. Jer ako godinama optužujete Vudija Alena –
mini-muškarca kojega je mogao oduvati fen za sušenje kose – kao opasnog
seksualnog predatora kojem niko ne može stati na kraj, onda tu nešto ne
štima, zar ne?”, upitala je Ugrešić.
“Kada bi netko
napisao poštenu analizu učestvovanja žena u raspadu Jugoslavije, u ratu,
u posleratnoj nacionalističkoj histeriji koja ne prestaje već četvrt
veka, o ulozi crkve i ženama, o militarizaciji naših balkanskih društava
i ženama, o ženama koje su Franji Tuđmanu ljubile ruke kada im je
dodeljivao medalje namenjene njihovim poginulim sinovima, o ženama koje
su svetli uzori današnjim devojčicama – od Severine i gomile sličnih
ženskih idola do same predsednice Kolinde Grabar-Kitarović – onda bi se,
verujem, dobila više nego porazna slika, rekla je ona i dodala:
“Žene uporno
ispunjavaju fantazije koje muškarci imaju o njima, i zato dobrovoljna
eksploatacija žena neće skoro prestati. Hrvatska predsednica Kolinda
Grabar-Kitarović je san većine Hrvata. Taksista koji me vozio na
aerodrom s velikim je poštovanjem pohvalio predsednicu jer je uspela
fino istesati liniju, a naročito mu je prirasla za srce, rekao je, njena
podrška hrvatskim fudbalerima”.
Ugrešić je prevođena
na sve evropske jezike i dobitnica je mnogih književnih nagrada, među
kojima su i Austrijska nacionalna nagrada za evropsku literaturu 1998, a
bila je i finalistkinja Man Booker International Prize 2009. Nagradu
Jean Améry Essay Prize primila je 2012. za ukupni esejistički rad.
Godine 2016. nagrađena je slovenskom književnom nagradom Vilenica te
Neustadt International Prize for Literature, jednom od vodećih američkih
nagrada za književnost.