Pojava, u medicini poznata kao
cirkadijalna disritmija (ili desinhronizacija), posledica je letenja
avionom kroz više časovnih zona i prvi put je primećena sa omasovljenjem
upotrebe mlaznih aviona u civilnom saobraćaju, šezdesetih godina
prošlog veka.
Pola veka kasnije, još živimo sa tim umorom, ali sa nekoliko mogućih rešenja “u rukavu”, piše britanski Telegraf.
1. Džet-leg se razlikuje od običnog umora
To, svakako, nije običan umor. Puna putnička kabina, neudobna sedišta i
deca koja plaču i viču mogu da budu faktori koji će doprineti
iscrpljenosti putnika tokom leta, ali džet-leg nije posledica toga.
Džet-leg je posledica bioloških satova “baždarenih” na određeno vreme i
mesto, koji dolaze u konflikt sa vremenom i mestom dolaska putnika,
odnosno sletanja aviona, usled brzine putovanja kroz vazduh i vremenske
zone.
Upravo zbog toga, džet-leg može da se javi i onda kada je
pređena samo jedna vremenska zona. Međutim, što se više zona prolazi,
to su manifestacije ove pojave izraženije.
2. Džet-leg se ne leči
I pored toga što za neizbežan sukob biološkog sata i lokalnog vremena u
mestu dolaska nema leka, postoje načini da se njegove posledice ublaže.
Osim kafe ili kraćeg sna, karakterističnih načina za ublažavanje
običnog umora, postoje i posebni trikovi za džet-leg.
Tako, na
primer, “Argonska antidžetleg dijeta” savetuje naizmenično uzimanje
obilnih obroka i post pred putovanja, čime se organizmu omogućava da
“resetuje” svoju “biološku rutinu”. Takođe, postoje i terapeutske
naočare koje, uz pomoć svetla, pomažu lakšem prilagođavanju promenama
cirkadijalnog ritma.
Osim ovog “hakovanja” džet-lega, postoje i
nešto pouzdaniji načini za njegovo prevazilaženje koji omogućavaju
organizmu da se navikne na novi ritam, što se može postići i izlaganjem
sunčevoj svetlosti u različitim periodima dana.
Većina putnika nije strpljiva, što u kombinaciji sa svojevrsonm “kulturom džet-lega” dokazuje da kapitalizam “ne čeka”.
Gotovo da ne postoji međunarodni aerodrom a da se na njegovim
terminalima ne nalaze Starbaks, ili kafeterija iz nekog drugog svetski
poznatog lanca, kao i brojne druge radnje u kojima se mogu naći
raznovrsni jastuci, ili dobiti usluge masaže. Neki aerodromi imaju
posebne “lounge” prostore i klubove koji nude mogućnost tuširanja, tople
kupke, kao i mogućnost da putnici u tranzitu odspavaju nekoliko sati.
Sa druge strane, oni koji mogu sebi da priušte putovanje prvom klasom većinu tih usluga mogu da dobiju i u samom avionu.
4. Džet-leg je postao metafora
Džet-leg je s vremenomm postao nešto više od obične “bolesti” putovanja, postao je metafora za brojne životne situacije.
Tako, na primer, izraz “društveni džet-leg” (social jet lag) označava
stanje poremećenog sna koje nije izazvano putovanjem, već najčešće
neusklađenošću vremenskog rasporeda rada i odmora.
“Kulturni
džet-leg” (cultural jet lag) je tremin iz socijalne psihologije kojim se
označava stanje “kulturalne distance” u odnosu na aktuelna zbivanja,
dok “emocionalni džet-leg” (emotional jet lag) predstavlja duboko
osećanje nostalgije.