Glumac Rade Šerbedžija izjavio je u intervjuu Al Džaziri Balkans
kako mu smeta uzajamno prebrojavanje krvnih zrnaca na prostorima bivše
Jugoslavije i ocenio da će “vrlo brzo” doći vreme kad ćemo izaći iz tog
pakla.
“Ma, kako ne smeta! Ja sam ceo život na liniji, kako da kažem,
bratstva i jedinstva. Ne mislim u jugoslovenskom smislu nego smislu
humanosti, pristojnosti, uzajamnog uvažavanja jedni drugih. I mislim da
će vrlo brzo doći to vreme kad ćemo izaći iz ovog dna i pakla”, rekao je
Šerbedžija u intervjuu za internet portal Al Džazire.
On je, u tom konktkstu, nazvao “jednim od najdivnijih događaja”
snimak koji mu je poslao prijatellj i na kojem “hrvatske odbojkašice
trče i ljube srpske odbojkašice koje su pobedile Francusku”.
“Dirljiva scena, ljube jedne druge! I rekoh: pa, Bože, to je ta
budućnost, budućnost nekog normalnog sveta”, rekao je Šerbedžija.
Komentarišući nagradu koju je na ovogodišnjem Motovun film festivalu
dobio zajedno sa Mustafom Nadarevićem za 50 godina glumačkog rada,
Šerbedžija je rekao da su za glumu “najbitnije ljubav i blagost, koje se
mogu naći jedino u samoći, a mudrac je onaj koji to nauči u mladosti”.
“Vrlo često sam se, na neki način, osećao ispunjeno i važno što se
bavim ovom profesijom jer sam imao tu sreću da sam u svom životu radio
sa mnogo fantastičnih režisera i umetnika”, rekao je Šerbedžija,
nabrajajući, između ostalih Živojina Pavlovića, Dušana Makavejeva, Rajka
Grlića, Boru Draškovića, ali i ugledne svetske reditelje Stenlija
Kjubrika, Fila Noisa, Klinta Istvuda, Gaja Ričija, Frančeska Rosija.
Komentarišući poslednju u dosadašnjem nizu nagrada, proslavljeni
glumac je rekao kako mu, zapravo, “nije mnogo stalo” do njih jer smatra
“da su relativne”.
“Kao što mi je rekao Krleža: ‘Mali, svaka nagrada je dobro došla jer
govori da je nekog vraga vrijedilo to što si pokušavao u umetnosti. A s
druge strane – pokušaj da je zaboraviš što pre možeš’. I to je, eto, bio
moj odnos prema nagradama”, prokomentarisao je Šerbedžija.
Taj svoj odnos prema priznajima ilustrovao je navodeći da su sve
njegove nagrade “godinama bile u podrumu” stana u Tomašićevoj ulici u
Zagrebu, a posle razvoda braka i preseljenja “opet su bile u podrumu
jedne kuće, stajale su u jednom koferu”.
“I kad smo, nakon puno godina, otvorili taj kofer – sve su bile plesnive, dobile su patinu vlage”, rekao je Šerbedžija.
Glumac Rade Šerbedžija izjavio je u intervjuu Al Džaziri Balkans
kako mu smeta uzajamno prebrojavanje krvnih zrnaca na prostorima bivše
Jugoslavije i ocenio da će “vrlo brzo” doći vreme kad ćemo izaći iz tog
pakla.
“Ma, kako ne smeta! Ja sam ceo život na liniji, kako da kažem,
bratstva i jedinstva. Ne mislim u jugoslovenskom smislu nego smislu
humanosti, pristojnosti, uzajamnog uvažavanja jedni drugih. I mislim da
će vrlo brzo doći to vreme kad ćemo izaći iz ovog dna i pakla”, rekao je
Šerbedžija u intervjuu za internet portal Al Džazire.
On je, u tom konktkstu, nazvao “jednim od najdivnijih događaja”
snimak koji mu je poslao prijatellj i na kojem “hrvatske odbojkašice
trče i ljube srpske odbojkašice koje su pobedile Francusku”.
“Dirljiva scena, ljube jedne druge! I rekoh: pa, Bože, to je ta
budućnost, budućnost nekog normalnog sveta”, rekao je Šerbedžija.
Komentarišući nagradu koju je na ovogodišnjem Motovun film festivalu
dobio zajedno sa Mustafom Nadarevićem za 50 godina glumačkog rada,
Šerbedžija je rekao da su za glumu “najbitnije ljubav i blagost, koje se
mogu naći jedino u samoći, a mudrac je onaj koji to nauči u mladosti”.
“Vrlo često sam se, na neki način, osećao ispunjeno i važno što se
bavim ovom profesijom jer sam imao tu sreću da sam u svom životu radio
sa mnogo fantastičnih režisera i umetnika”, rekao je Šerbedžija,
nabrajajući, između ostalih Živojina Pavlovića, Dušana Makavejeva, Rajka
Grlića, Boru Draškovića, ali i ugledne svetske reditelje Stenlija
Kjubrika, Fila Noisa, Klinta Istvuda, Gaja Ričija, Frančeska Rosija.
Komentarišući poslednju u dosadašnjem nizu nagrada, proslavljeni
glumac je rekao kako mu, zapravo, “nije mnogo stalo” do njih jer smatra
“da su relativne”.
“Kao što mi je rekao Krleža: ‘Mali, svaka nagrada je dobro došla jer
govori da je nekog vraga vrijedilo to što si pokušavao u umetnosti. A s
druge strane – pokušaj da je zaboraviš što pre možeš’. I to je, eto, bio
moj odnos prema nagradama”, prokomentarisao je Šerbedžija.
Taj svoj odnos prema priznajima ilustrovao je navodeći da su sve
njegove nagrade “godinama bile u podrumu” stana u Tomašićevoj ulici u
Zagrebu, a posle razvoda braka i preseljenja “opet su bile u podrumu
jedne kuće, stajale su u jednom koferu”.
“I kad smo, nakon puno godina, otvorili taj kofer – sve su bile plesnive, dobile su patinu vlage”, rekao je Šerbedžija.