Kiril je među prvim umjetnicima u bivšoj Jugoslaviji koji se bavio muzikom čija je osnova bila bazirana na elektronskom zvuku. Bio je to bend Bastion, koji je djelovao početkom osamdesetih. Kiril je sarađivao sa brojnim grupama i muzičarima, a neki od popularnijih autora sa kojima je radio su Esma Redžepova i legendarni Leb i sol sa kojima je proputovao Evropu.
Jedno vrijeme je živio i radio u Australiji, gdje je sazrijevao kao autor i punio baterije za buduće albume i koncerte. Njegova muzika sadrži brojne stilove, a upravo to kombinovanje tradicionalnog balkanskog melosa i ritmova sa elektronikom i brojnim pravcima poput regea, džeza, bluza, Kirila čini specifičnim na ovdašnjoj muzičkoj sceni.
Kiril Džajkovski će nastupiti prvog dana Ok festa, 6. jula na Jägermeister main stage-u. Povodom ovoga nastupa Kiril je dao intervju za Buka magazin.
Ovog ljeta svirate na Tjentištu. Na tom mjestu se u 2. svjetskom ratu desila velika bitka. Šta vama znače ovakve stvari?
Kiril: Drago mi je da ću za prvi put posetiti ovu poznatu istorijsku lokaciju. A i drago mi je što je povod toga muzički festival, lep način prisetiti se kulturnih veza naroda ovih prostora koji dele puno toga bitnog i zajedničkog iz bliže, a i dalje istorije.
Da li mislite da umjetnici trebaju komentarisati društvena zbivanja i da li Vi to činite?
Kiril: Nisam previše aktivan na socijalnim medijima, mada smatram da je komentarisati društvena zbivanja sasvim normalna i logična stvar, posebno danas kada je internet sveprisutan i omogućava platformu za diskusiju i interakciju, a to važi ne samo za umetnike, već i za svakoga pojedinca.
Kakva je pozicija umjetnika u Makedoniji? I koliko, uopšte, pratite muzičku scenu u bivšoj Jugoslaviji?
Kiril: Na žalost ne dovoljno, mada me uvek zanima šta rade kolege i šta se novo dešava u muzičkoj produkciji na našim prostorima. Internet naravno pomaže vrlo efektivno u tom smislu.
Vi ste osnovali prvi elektonski bend u Makedoniji, a u to vrijeme je osnovano još par rok bendova sa prizvukom elektronike. Zanimljivo je da je tad je u grupi bio i danas proslavljeni režiser Mičo Mančevski. Šta vas je privuklo toj vrsti muzičkoj izražaja?
Kiril: Mene je taj vid muzike verovatno najviše privukao zbog svog nekog futurističkog i eksperimentalnog pristupa. Na neki način je najavljivao kako će se razvijati moderna i popularna muzika danas i na svoj način afirmirao deo underground scene.
Da li ste odmah znali da idete u dobrom pravcu? Da će elektro zvuk biti Vaša deviza, da tako kažem?
Kiril: Sve je to bilo dosta instinktivno, moj pristup muzici nije toliko bio žanrovski ograničen, moglo bi se reći da je bio multi-dimenzionalan. Još od tih dana počeo sam se zanimati za primenjenu muziku, a kasnije i kao član Leb i Sol, imao sam priliku osetiti kako izgledaju veliki koncerti i iskustvo svirati velike turneje.
Šta nosite iz perioda saradnje sa Leb i solom? Kakva su iskustva sa Stefanovskim i ekipom iz te grupe?
Kiril: Bilo je to za mene veliko životno iskustvo. Kao što svi znamo, oni su grupa fenomanalnih muzičara od kojih se mnogo moglo naučiti. Radio sam sa njima na zadnja dva albuma i svirali smo puno po Balkanu i Evropi. Ja sam bio dosta mlađi od njih, ali smo se spojili ravnopravno na kreativnom nivou.
Zašto ste otišli u Australiju? Leb i Sol je bio veoma popularan, šta vas je nagnalo da odete?
Kiril: To je ispalo sasvim slučajno, pa sam ja odlučio da ostanem i živim u Australiji izvesni period.
Kakvi su osjećaji, odjednom se naći u „velikom svijetu“, jeste li bukvalno počeli ispočetka?
Kiril: Otprilike tako, mada je to za mene bio svakako period gde sam počeo razmišljati da muzičku karijeru razvijam kao solo umetnik, pa se to nekako i poklopilo sa mojim prestojem tamo i bio je novi početak u kreativnom smislu.
U Australiji ste počeli da uvodite etno motive u elektronski zvuk i produkciju, za šta se ispostavilo da je odličan recept? Otkud ideja?
Kiril: Ideja je bila da na svoj način uklopim delove mog muzičkog nasleđa u elektronsku produkciju i da etno motive inpiriraju kreativni spoj tradicionalnih elemenata i modernog elektronskog zvuka. Kao što recimo mnogi producenti elektronske muzike fuzioniraju uticaje bluza, regea ili džeza u svoje projekte i umetničkom izrazu.
Kako je bilo sarađivati sa Esmom Redžepovom?
Kiril: Suradnja sa Esmom je bila kratka i vrlo efektna. Mi smo njen vokal za “Raise up your hand” snimili za samo par sati u studiju. Ali imao sam i priliku pozvati je za specijalnog gosta na dva nastupa i to je bilo divno iskustvo.
Radili ste i filmsku muziku. Kakva je razlika, ako je ima, u stvaranju muzike za film i muzike za neki album?
Kiril: Poptuno drugačija dinamika u poređenju sa radom na albumu. Pored stilske razlike u muzičkom i autorskom smislu, tu si i kratki rokovi kao i ceo tehnički aspekt u smislu rada sa slikom.
Gdje nakon OK Festa?
Kiril: Nazad u Makedoniju. Sada sam u fazi intenzivnog studiskog rada, pokušavam završiti materijal za novo izdanje koje treba izaći uskoro, a naravno biće još festivala ovoga leta.
Razgovarao Ernest Bučinski