Države koje treba da im izdaju nove isprave često ne sarađuju. To mnogi koriste kako bi ostali u Njemačkoj.
Džon O. (pravo ime poznato redakciji Dojče vele) je 2014. godine
dobio pismo u kojem stoji da je njegov zahtjev za azil odbijen.
Nigerijac je u Njemačkoj već tri godine. Ured za strance hoće da vrati
Džona u njegovu matičnu zemlju. Ali to ne ide, zato što kaže da mu je
pasoš ukraden. Bez putne isprave nema vraćanja iz Bavarske u Nigeriju.
“Trpljeni boravak (Duldung) mu se produžava svakih mjesec dana“, kaže
za DW pravnik Lotar Pancer, koji savjetima pomaže 41-godišnjem
Nigerijcu. “Svakog mjeseca mora da ide u ured kako bi mu se produžio
boravak.“
Džon O. je jedan od stotina hiljada stranaca u Njemačkoj čiji je
zahtjev za azil odbijen. Njih ne deportuju – zato što su bolesni, zato
što nema bezbjednog puta da bi se vratili u zemlju iz koje su došli,
zato što se u njoj vodi rat ili zato što važe za osobe bez države. Ili,
kao u slučaju Nigerijca iz Bavarske, zato što im nedostaje pasoš ili
drugi dokument.
Bez dokumenta ne mogu napustiti državu
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, prošle godine je
65.000 ljudi trebalo da napusti Njemačku, ali do toga nije došlo zato
što nemaju dokumente. Skoro dvostruko više nego godinu dana ranije.
Taj porast je u vezi sa dolaskom velikog broja izbjeglica 2015. i
2016. godine, kaže Ernst Valter, predsjednik policijskog sindikata. Za
deportaciju onih koji su dužni da napuste zemlju zadužena je savezna
policija.
“Ali to ima veze i sa tim da sve više njih pokušava da prikrije svoj
identitet, kako ne bi bili izloženi opasnosti od deportacije“, kaže
Valter za DW.
“A mi kao služba smo tu da uspostavimo vladavinu prava. Naravno da je
nedopustivo da neko ko baci svoj pasoš i krije svoj identitet ostane u
zemlji, a da moraju da se vraćaju oni koji su pošteni“, dodaje.
Razjasniti porjeklo i identitet
Zato je važno razjasniti porjeklo i identitet osoba kojima je odbijen
zahtev za azil i obezbediti privremene pasoše, kaže Valter. Savezna
policija bi to trebalo da radi jer je u stalnom kontaktu sa policijskim
službama drugih zemalja, poput Maroka.
Prema internom izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su
ovih dana citirali njemački mediji, saradnja sa stranim službama se
često odvija veoma otežano. U Indiji je “obrada zahtjeva za izdavanje
pasoša ili spora ili je nema“, u Pakistanu “kasni“, u Libanu su
“odgovori na zahtjeve krajnje rijetki“.
Ministarstvo unutrašnjih poslova zato želi da poveća pritisak na
zemlje porjekla koje nisu kooperativne – jer je izostanak dokumenta
trenutno najčešći razlog za “Duldung“. Sredstva za izvršenje pritiska
mogu biti “politika koja se tiče razvojne pomoći ili vizne politike“,
kaže portparol ministarstva Johanes Dimrot. Na kraju krajeva, zemlje
porjekla su obavezne da nazad prime svoje državljane.
Krijumčari izbjeglicama uzmu dokumente
Hoće li Njemačka uskratiti razvojnu pomoć zemljama ukoliko ne bude
izdavale pasoš ljudima koji su obavezni da napuste Njemačku? U
Ministarstvu za razvojnu pomoć takve ideje nailaze na malo podrške. Tamo
se više radi na pozitivnim podsticajima.
Do 500 miliona evra godišnje bi trebalo izdvojiti za otvaranje radnih
mjesta i školovanje za povratnike u Iraku, Nigeriji, Avganistanu i
drugim zemljama. Time ministar Gerd Miler iz Hrišćansko-socijalne unije
(CSU) želi da podstakne 20.000 do 30.000 odbijenih tražilaca azila
godišnje da se dobrovoljno vrate u svoje zemlje, najavio je u intervjuu
za list Augsburger algemajne.
Ipak, nije svaki stranac bez pasoša namjerno uništio svoju putnu
ispravu. Često se dešava da krijumčari izbjeglicama uzmu dokumente, kaže
Klaus-Ulrih Prels iz Savjeta za izbjeglice u Kelnu. Zbog straha od
policije i vojske u matičnoj zemlji, neki ljudi uništavaju dokumente već
na samom odlasku iz zemlje, kao što je slučaj u Eritreji.
“Naravno da pasoš treba i mora da se pokaže ukoliko postoji, kako bi
od početka bio utvrđen identitet“, kaže Presl za DW. “Ali sam pasoš nije
dovoljan da bi neko bio deportovan iz zemlje, neophodni su i drugi
razlozi.“
Presl upozorava ljude koji su podnijeli zahtjev za azil da ne daju
pogrešne informacije njemačkim službama. To bi moglo da im se obije o
glavu kada kasnije, dobro integrisani, treba da dobiju pravo na boravak.
“Tada ljudi dolaze u savjetovališta i kažu da su izmijenili slova u
imenu ili datum rođenja. To onda postaje problem jer je zataškavanje
ličnog identiteta u mnogim slučajevima razlog da se ne odobri pravo na
boravak.“
Pribaviti novi pasoš
Ukoliko pasoš nestane, podnosilac zahteva za azil treba da pomogne u
pribavljanju novog i rasvetljavanju identiteta. Ukoliko neko ne ispuni
tu obavezu, nadležne službe mogu da izvrše pretres stana, provjere
sadržaj mobilnog telefona, kao i da izreknu kazne.
U slučaju Džona O. na kućnu adresu je stigla kazna “zbog nedovoljnog
pružanja pomoći u pribavljanju dokumenata“. Uložio je žalbu, ali prošle
sedmice je Okružni sud presudio: 700 evra kazne. To je mnogo novca za
ovog Nigerijca. U međuvremenu je bio u nigerijskoj ambasadi i podnio je
zahtjev za novi pasoš.
(DW)