Nakon prošlonedjeljne posjete Zapadnom Balkanu predsjednika Evropske
komisije Žan-Kloda Junkera, u četvrtak (8.3.) održan je sastanak
ministara unutrašnjih poslova 28 zemalja Evropske unije. Oni su odobrili
akcione planove koje Evropska komisija predlaže u svojoj novoj
Strategiji za Zapadni Balkana o mogućem članstvu Srbije, Crne Gore,
Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova u Uniji.
Prema
mišljenju ministara unutrašnjih poslova EU, svaka od država bi u
oblasti „bezbjednost i migracije” trebalo da sprovede program od
četrnaest tačaka, kako bi se efikasnije suzbili ilegalna migracija,
ogranizovani kriminal i trgovina oružjem, ali i kako bi se te zemlje
približile standardima EU.
Domaći zadaci koji su formulisani u
planu protežu se do 2020. godine. Evropska unija želi da tada ponovo
ispita koji pomaci su postignuti u oblasti unutrašnje bezbjednosti –
zemlju po zemlju, tačku po tačku. Novi izvještaj bi onda trebalo da
pokaže ko na kojim mjestima mora još da se potrudi. Sve se to dešava
imajući u vidu ciljnu 2025. godinu, na koju je šef Evropske komisije
Žan-Klod Junker još jednom ukazao u Sofiji, na kraju svoje posjete
Balkanu. Ukoliko se sve bude odvijalo optimalno, Srbija i Crna Gora bi
do 2025. godine zaista mogle da se priključe EU, a Albanija, Makedonija,
Kosovo i Bosna i Hercegovina mogle bi da ostvare velike napretke na
putu ka priključenju, smatra Junker. „Svuda sam osjetio da postoji volja
da se reforme sprovedu kako bi se pristupilo EU”, rekao je Junker u
Sofiji. „Svi uslovi moraju biti ispunjeni.”
Njemačka protiv konkretnog datuma
A
ako u nekoj od zemalja to ne funkcioniše odmah, to nije vraćanje na
početak. Ostvareni su veliki pomaci. Neophodna je međutim, kaže Junker,
snažnija borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. „To su prave
bolesti u tim društvima”. Takođe, sve države Zapadnog Balkana trebalo bi
da obustave svoje bilateralne sukobe, upozorio je Junker. Tako, na
primjer, Srbija još uvijek nije priznala Kosovo kao državu, što otežava
zbližavanje u regionu.
De Mezijer: Mislim da ne bi trebalo da navodimo datume
S
Junkerovim ciljnim datumom, odnosno 2025. godinom, u Briselu se nisu
složili svi ministri unutrašnjih poslova. Odlazeći njemački ministar,
Tomas de Mezijer (CDU), kritikovao je pogrešan redosljed koraka: „Mislim
da ne bi trebalo da navodimo datume i da kažemo da do 2025. godine sve
mora da bude završeno. Ispravan put mora biti taj da zemlje koje žele u
EU, ispune neophodne uslove sopstvenim trudom. Onda može da se odluči da
li su spremne za EU.”
Projekti za suzbijanje kriminala i zaštitu granica
Sada
se prije svega radi o tome da se do 2020. godine sa zemljama Balkana
sprovede akcioni plan koji obuhvata četrnaest tačaka. Između ostalog se
traži:
– U okviru odbrane od terorizma trebalo bi postaviti
nacionalne koordinatore ili službe za borbu protiv islamske
radikalizacije. Koordinatori bi trebalo da budu umreženi na području
čitavog Balkana i da rade zajedno.
– U obuci policijskih snaga i
istražitelja trebalo bi da pomogne agencija EU, kako bi se ciljano
djelovalo protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i trgovine
drogom. Jedna od ključnih stvari bi trebalo da bude suzbijanje trgovine
oružjem.
– Države Balkana i policijske službe EU bi trebalo da
formiraju zajedničke timove za intervencije, za istragu zločina i
identifikovanje odgovornih.
– Evropska policijska služba (Europol) otvara kancelarije za vezu u svih šest zemalja koje žele da pristupe EU.
–
Države Balkana bi u potpunosti trebalo da budu uključene u projekat EU
za borbu protiv organizovanog kriminala, te da prisustvuju sastancima
istražnih službi koje su uključene u projekat.
– U državama
Balkana bi trebalo postaviti i umrežiti nacionalne koordinatore za bolju
kontrolu granica, kako bi se poboljšao nadzor granica i suzbila
takozvana ilegalna migracija.
Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i premijer Bugarske Bojko Borisov sa liderima Zapadnog Balkana u Sofiji
EU obećava podršku
Ministri
unutrašnjih poslova EU i Evropska komisija slažu se da će spomenuta
reforma i izgradnja infrastrukture, naravno – da košta. Zato bi zemlje
Balkana trebalo da dobiju odgovarajuću, veliku pomoć. Evropska komisija
je to obećala još u februaru, prilikom predstavljanja svoje Strategije
za Balkan. Šest balkanskih zemalja ove godine će dobiti nešto više od
milijardu evra „pretpristupne pomoći”. Računa se će suma potrošena
između 2007. i 2017. iznositi ukupno devet milijardi evra.
Napredak
koji su Albanija i Makedonija već ostvarile mogao bi da vodi ka tome da
EU na ljeto odredi konkretan datum za početak pristupnih pregovora. Sa
Srbijom i Crnom Gorom već se pregovora. Kosovo i Bosna i Hercegovina su
od toga još relativno daleko udaljeni, smatraju diplomate EU. Važno je
prije svega da države rade zajedno, da ne vide samo EU kao partnera kome
bi se trebalo obraćati.
Bugarska, koja trenutno predsjedava EU, u
maju, u Sofiji organizuje Samit zemalja Zapadnog Balkana. Tada bi, ne
samo ministri unutrašnjih poslova, već i ministri pravde i finansija
trebalo da razgovaraju o napretku u svojim oblastima. Evropska unija je
sa zemljama Balkana dogovorila ukupno šest akcionih planova u različitim
oblastima, projekat „Bezbjednost i migracija” samo je jedan od njih.
„Na Zapadu mnogo pričamo o Balkanu, ali nedovoljno sa Balkanom”, istakao
je šef Evropske komisije Žan-Klod Junker u Sofiji, na kraju posjete
regionu. To bi trebalo da se promijeni najkasnije na samitu u maju.