Tokom 26 godina koliko je prvi i jedini predsednik Kazahstana, Nursultan A. Nazarbajev je uspeo da drži Rusiju na distanci i plovi opasnim geopolitičkim vodama oko Moskve, Pekinga i Vašingtona ostavši u dobrim odnosima sa svima.
Talenat ovog autoritarnog lidera da balansira sa različitim interesima kao da ga je napustio kada je reč o pitanju koje na prvi pogled ne uključuje ni sukobe velikih sila niti teška državna pitanja: uloga skromnog apostrofa u pisanju reči na kazahstanskom.
Kazahstanski jezik se trenutno piše modifikovanom ćirilicom, što je nasleđe sovjetske prošlosti. Ali u maju, Nazarbajev je najavio da će rusko pismo biti napušteno u korist latinice.
Promena, koja treba da bude završena do 2025. godine pozdravljena je kao okasnelo priznanje potpune nezavisnosti države. Manje popularna je bila odluka predsednika da najavi sistem koji koristi apostrofe da ukaže na zvuke u kazahstanskom koji ne postoje u drugim jezicima koji koriste latinicu.
“Republika Kazahstan” bi se tako na kazahstanskom pisalo “Qazaqstan Respy'bli'kasy”.
“Ovo je osnovni problem naše zemlje. Ako predsednik nešto kaže ili napiše na salveti, svi moraju da aplaudiraju”, kaže Aidos Sarim, član komisije za reformu jezika koja je formirana prošle godine.
Nazarbajevu, dodaje, treba odati priznanje što je pretvorio Kazahstan u najstabilniju i najprosperitetniju zemlju regiona koji muku muči sa političkim pobunama i ekonomskim propadanjem. Ali jezik, kaže Sarim “je delikatna sfera koju zvaničnici ne mogu da uređuju”.
Lingvisti koji su predložili da novi sistem pisanja prati primer turskog koji koristi umlaute i fonetske markere umesto apostrofa, smatraju da je predsednikova ideja ružna i neprecizna.
Drugi se žale da će zbog silnih apostrofa Gugl pretraga mnogih reči na kazahstanskom biti nemoguća, kao i stvaranje haštegova za Tviter.
Ali Nazarbajev je odbacio turske fonetske markere jer ne želi “kuke i tačke koje ne mogu direktno da se ukucaju u kompjuter”.
Drugi misle da Nazarbajev želi da izbegne bilo kakvu pomisao da se Kazahstan okreće od Rusije i prihvata pantursko jedinstvo.
“Niko ne zna odakle mu ova užasna ideja”, kaže Timur Kočaoglu, profesor međunarodnih odnosa i turskih studija na Državnom univerzitetu Mičigen. “Kazahstanski intelektualci se smeju i pitaju kako je moguće čitati nešto takvo”.
Od predloženog pisma vas, kaže, “bole oči”.
© 2018 The New York Times
Izvor Nedeljnik.rs