Ovo se navodi u strategiji za zemlje regiona koji priprema Evropska
komisija pod naslovom “Kredibilna evropska perspektiva za Zapadni
Balkan” u čiji je nacrt Radio Slobodna Evropa imao uvid.
Prema najavi, ovaj dokument će Evropska komisija predstaviti najverovatnije 6. februara u Strazburu.
Kako Srbija tako i Crna Gora bi mogle postati punopravne članice EU
do kraja 2025. godine, ako do 2019. godine ispune kriterijume iz
vladavine prava, što podrazumeva da se tamošnji lideri moraju “ozbiljno i
sa jasnom posvećenošću” suočiti sa reformskim izazovima.
U slučaju Srbije, da bi se realizovao ovaj vremenski okvir (2025.),
zemlja mora da ispuni i kriterijume koji proizilaze iz poglavlja 35 koji
se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom.
U nacrtu dokumenta u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid,
Evropska komisija predstavlja najoptimističniji scenario u vremenskom
smislu za svaku zemlju regiona.
Prema indikativnom vremenskom okviru Evropske komisije proizilazi da će 2019. godina biti ključna za države Zapadnog Balkana.
U dokumentu se navodi da bi u toku te godine Kosovo i Srbija trebale
da postignu “sveobuhvatnu normalizaciju odnosa”, što bi “otvorilo put za
dalji suštinski napredak Kosova na putu ka evropskim integracijama”.
Takođe, ista godina će biti važna i za Albaniju i Makedoniju koje bi
trebale otvoriti pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina
bi tek tada trebala dobiti status kandidata.
Otvaranje mogućih pristupnih pregovora sa Sarajevom se predviđa tek
2023. godine. Ta godina će, prema prognozi Evropske komisije, biti u
znaku završetka pristupnih pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom, a 2024.
se planira potpisivanje pristupnog sporazuma koji bi stupio na snagu
godinu dana kasnije, odnosno krajem 2025, kada i ove dve zemlje postanu
nove članice EU.
Briselske institucije upozoravaju zapadnobalkanske države da se hitno
i ozbiljno pozabave rešavanjem svih bilateralnih sporova koji moraju
biti okončani pre pristupanja bilo koje zemlje u EU.
Kako se ističe u nacrtu strategije, ovo podrazumeva i granične
sporove. Brisel poručuje da Evropska unija “niti neće, niti želi” da
uvozi bilateralne sporove.
“Oko graničnih sporova koji i dalje nisu rešeni, strane se moraju
bezuslovno obratiti pravno-obavezujućoj arbitraži, pre okončanja
pristupnih pregovora i u potpunosti moraju ispoštovati konačnu odluku”,
navodi se u nacrtu strategije Evropske komisije.
“Principijelno, zemlje lideri na evropskom putu imaju strateški
interes da se zalažu, a ne da odmažu težnje njihovih suseda. Stoga, sve
zemlje moraju da se uzdrže od zloupotrebljavanja otvorenih pitanja u
evropskom pristupnom procesu”, poručuje se u nacrtu strategije Evropske
komisije za zemlje Zapadnog Balkana.