Za mene su prava deca ona koja još ne idu u školu, koja tek počinju
da uče, misle i govore. E, jedino su ona u stvari još ona zdrava,
autentična, originalna i jedino još ona imaju sačuvanu tu originalnost i
u mišljenju i u izrazu. Eto, kada uzmete onu knjigu Olovka piše srcem,
vi kao pisac morate zavideti na toj nenamernoj originalnosti tog
nerazvijenog dečjeg intelekta i duha, do kakvih se sjajnih misli dolazi
neznanjem i spontanošću.
U tom smislu su mala deca za mene velika inspiracija u toj velikoj slobodi prema navikama, shemama, klišeima…
Ona nemaju pojma ni o čemu! Kada pišem za decu i ja bih voleo da sam
toliko čedan i oslobođen svih kalupa i da progovorim iz ove svoje pameti
toliko čedno i čisto…
Ne postoji ništa draže od mišljenja male dece i načina na koji ga ona
formulišu: on je uvek nepogrešiv. Kada je bio mali, moj sin mi je
rekao: toliko sam gladan kao da sam žedan. To ne mogu ja da izmislim!
Deca su stvarno nepogrešiva u svojim formulacijama.
To mi je neki ideal!
Kad bih ja umeo…?
Izvor: kerefeke.org.rs