IRB RS je plasirala ukupno 30,3 miliona kroz 315 zahtjeva, što je
mnogo manje nego 2014. godine kada su kroz 1007 zahtjeva pozajmili i
investirali 130,8 miliona KM.
Kada je u pitanju plasman preko
finansijskih posrednika najveći iznos kredita ove godine IRB je
plasirala preko Nove banke Banjaluka i to 15,7 miliona KM, a slijedi
Sberbank Banjaluka sa 5,6 miliona KM, MF banka sa 2,7 miliona i NLB
Razvojna banka sa 2,9 miliona KM.
Prošlu godinu banka je završila
plasmanom oko 72 miliona KM po osnovu svih kreditnih linija, 2015.
godine ovaj iznos bio znatno veći – 123,3 miliona KM.
U IRB-u
portal Capital nije uspio da sazna koliko sredstava je planirano za
plasiranje u 2017. godini, dok je direktorica Snežana Vujnić bila
nedostupna za komentar.
Ekonomisti kažu da je veliko pitanje s
koliko novca IRB RS trenutno uopšte raspolaže jer je u prethodnom
periodu i šakom i kapom dijelila milione KM koji su sada sporni za
naplatu.
“IRB je trebalo da bude fond koji će pomoći malim i
srednjim preduzećima kako bi se omogućilo novo zapošljavanje, ali i
mladima da ostanu u RS. Manjkavost se pokazala kada je banka počela da
se bavi direktnim finansiranjem i kada je postala poslovna banka. Došlo
je do velikih plasmana koji su postali sporni u naplati. Pad plasmana je
uzrokovan i kupovinom nenaplativih obveznica. To su obveznice na 15
godina koje je izdala Robna kuća “Boska” i plasman od skoro 20 miliona
KM vezan za fabriku cijevi “Unis Derventa”, koja je u gubitku oko pola
milijarde KM, kao i mogi drugi finansijski neopravdani plasmani”, kazao
je za CAPITAL ekonomski analitičar Zoran Pavlović.
Sve ovo
potkrijepljeno je i činjenicom da je IRB RS prošlu godinu završila sa
gubitkom od 83,8 miliona KM, nakon što je izvršila ispravku vrijednosti
potraživanja od propalih „Bobar banke“ i „Banke Srpske“.
Prema
Pavlovićevim riječima, IRB danas funkcioniše od sredstava koja su vezana
za kupovinu stanova mladih i to je praktično fond koji sam sebe
obnavlja otplatama kredita.
“Veliki kreditni odbor u kojem su
sjedili predstavnici Vlade RS je rasformiran na zahtjev MMF-a, jer se
pokazalo da to predstavlja sukob interesa, pošto je Vlada odlučivala o
plasmanima fonda koji ima sasvim drugu zakonsku funkciju. I ona sredstva
koja je dala Svjetska banka za podršku zapošljavanju, Vlada RS je iz
IRB-a povukla za svoje tekuće finansijske potrebe. Za ovo, nažalost,
niko ne odgovara”, zaključio je Pavlović.
Inače, Vlada RS je tek
početkom aprila prošle godine napustila Veliki kreditni odbor IRB RS pod
pristiskom Međunarodnog monetarnog fonda, a nadajući se novom
aranžmanu.
Nekoliko mjeseci ranije ukinula je kreditnu liniju
„Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada Srpske“ iz koje je, na osnovu
ovog vrlo upitnog ekskluzivnog prava izvršne vlasti RS, odobreno 18
ugovora o zajmu vrijednosti od čak 54,8 miliona KM.
Najveći iznos
iz ove kreditne linije dobili su „Putevi Republike Srpske“ i to 12,6
miliona maraka, banjalučka „Toplana“ 7,8 miliona KM, „Elektrokrajina“
Banjaluka šest miliona KM te „Alumina“ iz Zvornika i Klinički centar
Banjaluka po pet miliona KM.
Prema mišljenju ekonomista i bankara
ovakva linija nikada nije ni trebala da bude uvedena jer je očito da je
poslužila samo za finansiranje određenih preduzeća bliskih vlasti, ali i
javnog sektora. Najveći broj zajmova su dobile zdravstvene ustanove,
ali ova linija je bila više nego zanimljiva i privatnim kompanijama.
Istim
pravilima ukinuta je i kreditna linija „Zajmovi za poljoprivredu i
industriju prerade poljoprivrednih proizvoda“ iz koje je kroz 41 zajam
odobreno ukupno 38,8 miliona KM. Najveći korisnik ovog zajma je bila ZP
„Elektrokrajina Banjaluka“ koja je dobila šest miliona KM, te
„Protivgradna zaštita Republike Srpske“ koja je „povukla“ pet miliona
KM.
(Capital)