Evropski lideri ili potcenjuju opasnost od dolaska na vlast kandidata republikanaca Donalda Trampa u SAD ili precenjuju kontinuitet koji bi trebalo da obezbedi pobeda kandidatkinje demokrate Hilari Klinton na predsedničkim izborima u SAD, ocenio je taj nezavisni institut
U okviru istraživanja razgovarano je sa zvaničnicima 28 članica EU o tome koliko je Evropa spremna da se suoči sa time šta će doneti sledeća američka administracija, preneo je portal EurActiv.com.
Iako u Tampu uglavnom vide potencijalnu pretnju za transatlanske odnose, njegovi stavovi o NATO i sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD i EU (TTIP) uglavnom se doživljavaju kao čista retorika i obećanja koje neće moći ili neće hteti da sledi ako pobedi na izborima.
ECFR ocenjuje da Trampovi stavovi o odnosima sa Evropom nisu samo kaprici u dugoj i prljavoj predizbornoj kampanji već da je reč o stvarnim, ukorenjenim ubeđenjima.
Ta organizacija navodi da ovlašćenja koja ima predsednik SAD i struktura tamošnjeg političkog sistema ukazuju da želje budućeg predsednika “nisu daleko od politike”.
Iz istraživanja proističe da evropske vlade veruju da će američki sistem na kraju sprečiti Trampa da primeni politike koje je podržavao u proteklih 12 meseci.
To je sasvim suprotno od onoga što misle Trampovi protivnici i kritičari u SAD koji ne isključuju mogućnost da će njegov mandat biti “apokaliptičniji”.
Opasno je misliti i da će Klintonova obezbediti kontinutiet, ocenjuje se u studiji, pošto će i ona biti izložena pritisku istih političkih snaga kao i Tramp, pa je moguće i da će vojna podrška Evropi biti umanjena.
Takav scenario se čini sve verovatnijim, s obzirom da je Trampova kampanja pretrpela udarac zbog njegovih komentara o ženama iz 2005, a nova istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je Hilari Klinton povećala prednost u odnosu na svog rivala.
“Pojedinačno evropske vlade jednostavno nemaju mogućnost uticaja u odnosima sa SAD koji misle da imaju. One su uspešno uticale samo ako su zajedno radile na tome”, rekao je jedan od autora studije Džeremi Šapiro.
U EU 15 članica je navelo da bi više volelo da bilateralno sarađuju sa SAD, dok su samo četiri rekle da bi radiije da sarađuju kroz NATO.
U izveštaju se upozorava i da lideri EU greše kada misle da čine uslugu SAD time što pregovaraju sa tom zemljom o TTIP.
Evropa, međutim, ne treba da očekuje bilo kakave veće ustupke od SAD u pregovorima o tom sporazumu, ma ko da pobedi na predsedničkim izborima, s obzirom da TTIP nije popularan među američkim biračima.
Zbog budućeg istupanja Velike Britanije iz EU, ostaće upražnjeno mesto američkog “trojanskog konja”, kako je to nazvao nekadašnji francuski predsednik Šarl de Gol, i verovatno će vladati jagma za tim mestom.Francuska, Nemačka, Španija i čak Portugalija smatraju da će im Bregzit biti dobra priliku da za sebe isposluju ulogu posrednika između SAD i EU.
Istraživanje je pokazalo da su u EU više za to da Hilari Klinton postane prva predsednica SAD, a da samo u Mađarskoj preovlađuje podrška Trampu.
ECFR podršku Trampu u Mađarskoj objašnjava time da su migracije dominantno političko pitanje u toj zemlji i da Trampove kontroverzne izjave o izgradnji zida na granici s Meksikom i zabrani ulaska muslimanima u SAD nailaze na dobar prijem kod vlasti u Budimpešti.
Na pitanje da odrede šta bi moglo da najviše destabilizuje prilike u svetu po izboru novog američkog predsednika, samo jedna članica EU je rekla da će SAD biti destabilizujući faktor ako pobedi Klintonova, a devet da će SAD to biti ako pobedi Tramp.
Izbori u SAD će se održati 8. novembra, dok su američki vojnici i građani u inostranstvu već počeli da glasaju.