Noć pred ispit je najgora. Možda i to jutro. Čak i kad idete prvi put na važan razgovor za posao iz snova. Trema može da parališe, da se dlanovi oznoje, a neko čak i bukvalno bude paralisan. Ko još nije prošao kroz tremu i kroz pakao zvani ispiti, testovi, prijemni, razgovori za posao? Dobro, trema može da istrese stomak i na samom venčanju, ali pitajte Rafaela Nadala kroz šta prolazi tokom svakog meča, pa mora da izvlači one pantalone iz pozadine.
Nekad to deluje kao opsesivno-kompulzivni poremećaj uz brojne neuroze, ali kad drma trema, strah i očaj od važnosti trenutka, telo može i te kako da izda. Još veći problem je kad izda i pamćenje. Nisu neuobičajene blokade tipa “ničeg ne mogu da se setim”, stvorene od napetosti, iscrpljenosti, forsiranja da se zapamti nešto po svaku cenu.
Tada se poteže za bilo čim, a svi odjednom postanu vernici. Ili sujeverni(ci). Svako nađe način da prizove “sreću”, bojom, predmetom, nakitom ili nečim desetim. Ništa to nije novo, niti je neuobičajeno, mada nas vraća u vreme drevnih civilizacija koje su opstajale na verovanju. Treba imati ono što se zove “amajlija” ili podrška, kako god to nazvali, da bi se preživela noć i to jutro. Ekstremni uslovi traže ekstremne mere. Amajlija kao objekat koji štiti osobu od nesreće i danas je aktuelna. Originalno, ona je korišćena kao ogrlica ili nešto što se nosi na telu da bi se sprečila bolest. Drevno verovanje bilo je da će ona odbiti zlog duha koji uzrokuje bolest. Moć amajlije izvirala je iz natprirodnog ili iz snage koju joj je preneo verski vođa. Bliski rođak amajlije je talisman, objekat koji treba da donese sreću ili da zaštiti svog vlasnika. Danas je to moderan fenomen i koristi se za zaštitu od modernih manifestacija zla.
Kroz istoriju, na svakom kontinentu i u skoro svakoj kulturi, postojali su predmeti koji su štitili od negativnih sila. Egipćani su, recimo, verovali da oni imaju snagu ne samo za života već i u zagrobnom životu. Njihova snaga ležala je u tačnim instrukcijama ispisanim u Knjizi mrtvih. Žaba je trebalo da štiti plodnost, ank, egipatski hijeroglif da obezbedi dug život, čuveno udžat oko da donese dobro zdravlje i zaštitu od zla. U Aziji, slon je trebalo da privlači sreću i novac. U drevnoj Kini, hvatanje zrikavca i držanje u pletenoj korpi privlačilo je sreću. Ta tradicija važi i za Filipine. Kinezi bi nekad razbacali novčiće na patos da privuku pare. Pirinač isto ima reputaciju donosioca sreće, pa i danas brojni studenti jedu jela od pirinča kako bi sebi obezbedili poen više na ispitu.
Drevne Skandinavce, Anglosaksonce i Germane, slovo eoh štitilo je od zla i veštica; u nekim mestima slovo koje predstavlja čekić boga Tora i dalje se koristi kao zaštita od lopova. Religijski objekti nisu samo ograničeni na Egipat. Recimo, na Tajlandu, uglavnom Buda visi na ogrlici, u Boliviji i u nekim delovima Argentine, bog Ekeko je standardna amajlija. Čak se veruje da je dobro imati neku svetu knjigu u kući, pored osobe koja je bolesna. Interesantno je da u modernom Izraelu tokom izbora, industriju amajlija prilično podržavaju političke partije, koje pozivaju građane da glasaju “kako je Bog namerio”.
Drevni Kelti verovali su da detelina, ukoliko ima četiri lista, donosi sreću. U Africi, nositi zečju šapu ili drugi deo brzonoge životinje, pomaže da se izbegne loše. Odatle srećna zečja šapica. Talismani prožimaju skoro svaki aspekt drevne američke kulture. Bilo koji mali objekat mogao je da bude amajlija, ali je svaki predstavljao moć određenog duha. Deci su obično davani kao najranjivijima od zlih sila iz svemira. I poznati to često koriste… Osim Nadala, među sportistima ih ima prilično, ali interesantno je da, na primer, Kameron Dijaz ima ogrlicu koju je dobila od prijatelja i navodno joj ona pomaže da uspori starenje, dok je Džulija Volters obavezno nosila svoju amajliju na dodelama Oskara.
Čovek nije prevazišao ono verujuće u sebi. I možda i ne treba jer nova studija je pokazala da zaista to pomaže. Interesantno je da pomažu čak i “srećne šapice”, bilo da se nose za ispite, razgovore za posao ili na venčanje.
Istraživači kažu da imati amajliju deluje i te kako. Naučnici su obavili ispitivanje u kojem su polovini golfera koji su učestvovali u studiji rekli da igraju sa svojom srećnom loptom a ostalima sa običnom. Oni sa “srećnom” loptom imali su u proseku dva pogotka više od ovih drugih. Istraživači sa Univerziteta Keln ispitivali su 28 studenata, a rezultati su bili vrlo slični. Ti rezultati osvetlili su “sreću” ispitivačima i zainteresovali bihevioralne psihologe da se pozabave našim verovanjem u srećne predmete. U čemu je snaga amajlija?
“Jednostavno, kad kažete: ovo je srećna lopta, to podiže nivo uspešnosti”, kaže profesor psihologije na Konektikat koledžu Stjuart Vajs. “Naši rezultati sugerišu da aktiviranje sujeverja može zaista da znatno poboljša učinak”, kaže Lisan Damiš, koautor studije.
Matematičari su već dokazali da veliku ulogu u našim životima ima slučajnost, ali to ne zaustavlja mnoge da veruju u suprotno. Jedna studija pokazala je da je 77 odsto ljudi bar malo bilo sujeverno i imalo neku vrstu ritualnog ponašanja. Od njih je 42 odsto bilo “veoma ili malo” sujeverno.
“Ideja nošenja crvene majice, izgovaranja neke vrste molitve ili nošenja srećne amajlije veoma je privlačna jer daje ljudima iluziju da imaju određeni stepen kontrole u pogledu budućih događaja u svom životu”, kaže Piter Tal sa Univerziteta Teksas. Ipak, ljudi često precenjuju koliko to ima uticaja na njih i kontroliše njihov život.
Jedno od troje studenata priznalo je da nosi “srećni donji veš” da bi popravilo svoj učinak na ispitu. Skoro četvrtina 23-godišnjaka reklo je da ponavlja gradivo samo dan pre ispita. Tu će teško amajlija doneti sreću. Oko 60 odsto studenata od ukupno 2.000 ispitanih promenilo je režim ishrane jer je verovalo da neka hrana može da im popravi memoriju i da im supermoći.
Sve studije kažu da je loše ostati budan celu noć pre ispita.
Ono što ljudi oblače na ispite očigledno im donosi sreću. Tako je, recimo, roza “dobra” za više ispita odjednom jer pojačava intuiciju, zelena je dobra za stres, bebi pink nije dobra jer previše opušta, crna daje moć, braon pomaže da se fokusirate, crvena daje strast a to vam ne treba na ispitima, plava je dobra, ali malo depresivna, žuta i narandžasta održava budnim. Zapravo, šta god da obučete, nećete pogrešiti, jer svaka je boja srećna!
“Ja nosim srećnu šapicu. Prijatelji su mi je poklonili, bili su na putu u Otavi i pomislili su da je savršena za mene”, kaže jedan student, bivši hokejaš. Interesantno je šta su sve ljudi spremni da napišu na forumu kad pokrenete temu amajlije. Da nose zelene gaće na ispit, ili da se ne briju kad idu na polaganje. Neko nosi isti donji veš ili isti sako na intervjuima za posao ili na prijemnim ispitima, neko čak i neopran. Neko ima narandžastu hemijsku olovku, koja donosi sreću bez obzira na pomenutu boju, neko nosi naočare a ne sočiva jer se boji da će ga poterati maler i da će mu neko slučajno ispasti.
“Ja sam odustala od svoje amajlije. Nosila sam na tri ispita istu šnalu, a na naredna dva ona nije ‘radila’. Nisam sujeverna ili tako nešto, ali mi je bilo potrebno da se osećam sigurnije”, kaže Ana.
“Ja imam tri-četiri para srećnih čarapa, ali i često jedem iste stvari danima pre i na sam dan ispita. Ako to ne uradim, imam osećaj da ću pasti”, kaže jedan neimenovani forumaš i dodaje: “Možda je to samo opsesivno-kompulzivni poremećaj.”
Ima i onih koji veruju da ako nose H&M odeću, to će im sigurno doneti neku radost. Imaju srećnu olovku, srećni put kojim idu, srećne ljude koje sreću. Rituali pomažu da neko stekne koncentraciju, samopouzdanje, ili da se samo opusti. “Ja pravim selfije dok učim, to mi zaista popravlja raspoloženje.”
Od stresa i žurbe da se pređe što više gradiva noć pred ispit, jede se hrana iz mikrotalasne i sasvim sigurno nema vremena za tuširanje. Ali, da ne brinete, u Južnoj Koreji smatra se lošim pranje kose, jer bi se tako ispralo sve znanje iz glave. Najinteresantniji je poriv za slatkim, i trpanjem kojekakvih slatkiša. Ali ni to nije novost. Po tradiciji, japanski studenti obično jedu “katsudon” pre ili na dan ispita, toplu činiju pirinča prelivenu jajetom i duboko prženim kotletima svinjetine. Ako se pitate zašto baš to, upravo zbog reči “katsu” u nazivu, što znači “pobeđivanje” i trebalo bi da donese sreću studentima. Ali i „kit ket” u Japanu važi kao donosilac sreće. Izgovara se kao “kito kato”, a naziv čokoladice je sličan frazi “kitto katsu”, što znači “sigurna pobeda”, što ga čini dobrim kandidatom za amajliju.
I, kad beše imate ispit?