Najbolji teniser svijeta će se za titulu boriti protiv Keija
Nišikorija, koji je sa 2:0 savladao Stana Vavrinku.
Novak je u ovaj meč ušao neuporedivo bolje raspoložen nego
dan ranije protiv Berdiha, servis ga je bolje služio i bilo je jasno da neće
sebi dozvoliti da potroši previše energije pred borbu za trofej koji bi bio
dobra uvertira za Rio.
Iako je na startu početni udarac ponovo bio “klimav”, pa je
Đoković i ispustio svoj drugi servis gem u prvom setu, sve vrijeme djelovao
usresređeno na teren, a govor tijela ni u jednom trenutku nije “padao” i odavao
utisak umornog tenisera, što je bio slučaj prethodnih dana.
Francuz protiv takvog Đokovića nije dobio pravu priliku da
zaprijeti, iako je do ovog susreta stigao u sjajnoj formi. Koncentrisana igra,
jasna plan i 37 minuta bili su potrebni Novaku da stigne do 1:0 na semaforu.
Da će i ostatak meča biti manje-više rutina najavljeno je u
prvom gemu drugog seta kada je još jednom slomio rivala. Novak je ubjedljivo
cementirao brejk sigurnim servisom, a zatim poveo i sa 0:15 nagovjestivši da
publika u Torontu neće gledati još mnogo tenisa.
Međutim, Francuz se u svom stilu probudio i sa nekoliko
vezanih poena poručio da će se ipak potruditi da produži meč.
Ritam se odjednom pojačao, Monfis je zaigrao agresivnije i
stigao do prilike da se vrati barem u drugi set, ali je Novak uspio da se
odbrani, spasi šestu brejk šansu na ovom meču i da se kroz nekoliko
izjednačenja domogne – 3:1.
Kada je propustio tu priliku, Monfis je pokazao zašto se
nikada nije zaista umješao među četiri-pet najboljih na svijetu. Koncentracija
mu je popustila, počeo je da pretjeruje u neracionalnim, napadačkim pokušajima,
pa je još jednom izgubio servis.
Monfis nije imao snage za više od toga da nekako iščupa još
jedan servis gem, pa je poslije 72 minuta igre Novak obezbijedio plasman u
finale.
Meč je trajao koliko prvi, mučni set u četvrtfinalnom duelu
sa Berdihom, ali ono što je bilo važnije od brzine pobjede za Novaka jeste
činjenica da je koliko-toliko pronašao prvi servis – i po preciznosti i po
brzini – na kraju meča bio je na 65 odsto.
Đokoviću je ovo bila 12 pobejda nad Monfisom iz isto toliko
susreta.
U prvom polufinalu Nišikori je savladao Vavrinku rezultatom
7:6 (8-6), 6:1 i plasirao se u svoje treće finale na turnirima iz Masters 1.000
serije.
Novak i Kei su dosad oigrali 11 mečeva, a drugo “Uniklo
finale” biće im čak peti susret ove godine. U svim duelima u 2016. je slavio
Novak, poslednji put u Rimu poslije preokreta 2:6, 6:4, 7:6 (5), a prethodno
finale igrali su u Majamiju (6:3, 6:3).
Japanac je poslednji put pobijedio Novaka na US Openu 2014 –
6:4, 1:6, 7:6 (4), 6:3.
Rodžers kup u Torontu igra se za nagradni fond od 4.691.730
dolara.