Kako
je pokazalo istraživanje “Srbija posle Brexita – gde građani vide
Srbiju”, većina građana, ukupno gledano, i dalje jeste za evropske
integracije zemlje i 53 odsto njih smatra da uprkos izlasku Velike Britanije iz
EU, Srbija treba da zadrži politiku ulaska u Uniju.
Politikolog
Tibor Moldvai iz Instituta za evropske poslove rekao da je 51 odsto ispitanih
mladih ljudi od 18 do 29 godina za prekid evrointegracija, dok 43 odsto njih
smatra da bi trebalo nastaviti integraciju u EU.
“Stariji
građani gotovo dvotrećinski podržavaju evrointegracije. Glavni nalaz ovog
istraživanja bio je to da su mladi u odnosu na starije rezervisaniji u odnosu
na EU i evrointegracije, kao i da su rezervisaniji prema evropskim
vrednostima”, naveo je on.
Predstavljajući
zaključke istraživanja Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove rekao
je da su građani vrlo malo obavešteni o evrointegracijama Srbije.
“Mladi
ispitanici iz ruralnih naselja i oni koji nemaju visoko obrazovanje pretenduju
da imaju kontraverznije stavove u odnosu na ostalo stanovništvo. Podrška Rusiji
je velika, a evrointegracijama se smanjuje. Stav prema Kosovu je veoma jak.
Hrvatska se i dalje smatra neprijateljem, dok članstvo u NATO više podržavaju
žene, Vojvođani i stariji od 60 godina”, naveo je on neke od zaključaka
istraživanja.
Članstvo
Srbije u Nato ne podržava 82 odsto ispitanih građana, dok 12 odsto podržava dok
“44 odsto ispitanih misli da je jedan od uslova za priključenje EU da
Srbija postane članica NATO”, pokazalo je istraživanje.
Na
pitanje “da li biste podržali članstvo Srbije u Nato, ako Rusija postane
član Nato”, dve trećine ispitanih reklo je da ne bi ni tada podržalo
članstvo Srbije u toj organizaciji. Samo 19 odsto mladih bi u toj situaciji
podržalo članstvo Srbije u Nato.
Nezavisnost
Kosova i Metohije, prema mišljenju 80 odsto građana Srbije ne treba priznati ni
ukoliko bi to bio uslov za članstvo u EU.
Prema
mišljenju 59,3 odsto ispitanika smatra da SNS najviše podržava bliže odnose sa
EU, dok 6,7 odsto ispitanih smatra da to čini DS.
Istaživanje
je pokazalo da 33,6 odsto ispitanika smatra da bliske odnose sa Rusijom najvše
podržava SNS, dok 8,8 odsto smatra da to čini DSS.
“47
odsto građana smatra da EU trenutno ima bolju ekonomsku situaciju u poređenju
sa Rusijom”, pokazalo je istraživanje.
Prema
mišljenju 41,3 odsto građana Rusija je prijatelj Srbije. Kao prijatelja 12
odsto njih percipira Grčku, a 9,6 odsto Kinu.
Neprijatelj
Srbije po mišljenju većine (19,7 odsto ispitanika) je Hrvatska, dok 18,1 odsto
navodi da je to SAD. Albaniju kao neprijatelja Srbije vidi 12,1 odsto
ispitanika.
Trećina
građana nije bila ni u jednoj zemlji EU, a u Rusiji nikada nije bilo 92 dsto
građana Srbije. Prema oceni 49 odsto anketiranih Srbija treba da prizna Krim
kao deo Rusije.
Beširi
je kazao da mladi već duže vreme pokazuju otpor prema evrointegracijama i da je
razlog verovatno “neobaveštenost”.
“Imate
pravne fakultete u Srbiji gde institucionalno pravo EU nije obavezan predmet, a
za nekih sedam godina će to pravo u ovoj zemlji morati da primenjuju. S druge
strane , mlade zbunjuju poruke koje dolaze od vladajućih elita budući da su
često kontradiktorne”, naveo je Naim Leo Beširi.
Profesorka
ETF u penziji Srbijanka Turajlić ocenila je da građanima Srbije o EU
“nikada, niko nije ozbiljno govorio”.
“Dakle,
EU se sa jedne strane predstavila kao nekakva kasica prasica, koja će nama da
isporučuje pare samo ako mi tu pristupimo. O pravim vrednostima EU, o značaju
normi… nikada niko u ovoj zemlji nije ozbiljno razgovarao. Ne samo ova vlada,
nego ni jedna jedina vlada”, kazala je ona.
Turajlić
je ocenila da “mladi nemaju pojma šta je vrednost EU, jer nikada nije
govorio”.
“Mislim
da se radi o dubokom neznanju”, zaključila je ona.
Psiholog
Žarko Korać rekao je da u Srbiji “ne postoji sistematsko praćenje stavova
prema EU”.
“To
bi morala da radi država. Onda bismo imali malo pouzdanije podatke o
tome”, kazao je on.
Korać
je rekao da je istraživanje pokazalo da građani imaju protivurečne stavove o
nekim najvažnijim temama. On je ocenio da je mlada generacija izložena
permanentnoj nacionalističkoj propagandi i nema “neki alternativni model
uprkos Fejsbuku i društveni mrežama”.
“Oni
najbolje izražavaju stavove naše političke realnosti i političke propagande u
poslednjih dvadesetak godina. I na tom primeru možete da vidite kako je ona
uspešna bila”, naveo je Korać.
Istraživanje
je rađeno od 28. juna do 6. jula na uzorku od 1.007 ispitanika među punoletnim
građanima Srbije bez teritorije Kosova i Metohije. Podaci su prikupljani
telefonskom anketom. Kako je rečeno, na upitnik je odgovaralo nešto više žena
od muškaraca. Oko polovina anketiranih građana je izjavila da ima samo osnovnu
ili srednju školu.