Dačić se obratio na uvodonom panelu konferencije „Globalna strategija spoljne i bezbedonosne politike EU i Zapadni Balkan“ koja se održava u Beogradu.
„Ako bismo spominjali samo neke, to su migrantska kriza, terorizam, radikalizam, verski fanatizam, diversifikacija energetskog snabdevanja, klimatske promene itd“, dodao je Dačić.
On je kazao da se Srbija do sada pokazala kao kredibilan i pouzdan partner EU, pre svega u očuvanju stabilnosti Zapadnog Balkana, ali i u procesu ublažavanja posledica migranstske krize.
Podsećajući da je Srbija još od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008. godine, započela proces usaglašavanja sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom, Dačić je kazao: „Prilikom donošenja odluka, Srbija je u kontinuitetu imala konzistentan stav, a to je da u ovoj fazi pristupnog procesa nismo u mogućnosti da podržimo baš sve odluke EU. U određenim slučajevima, uvažavajući svoje nacionalne interese, po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta i potrebu zadržavanja tradicionalno dobrih odnosa i sa drugim partnerima, pre svega, Rusijom i Kinom, u nekim situacijama nismo pratili stav EU.“
Kako je naveo Dačić, Srbiji je strateško opredeljenje na spoljno-političkom planu, punopravno članstvo u EU i dodao da nažalost se mora konstatovati da se ovaj proces nije uvek odvijao preterano živom dinamikom te da je u prethodne dve i po godine otvoreno tek dva pregovaračka poglavlja.
„Ohrabruje nas to što ćemo 18. jula ove godine nastaviti proces pregovora, otvaranjem dva ključna reformska i politička poglavlja 23 i 24. Nastavićemo posvećeno da radimo kako bismo ostvarili svoj cilj, a to je da do kraja godine dođe do otvaranja i drugih pregovaračkih poglavlja, koja su već spremna za otvaranje“, kazao je Dačić.
Dačić je istakao da je za Srbiju veoma važna poruka koju je EU poslala u globalnoj strategiji kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, da kredibilna politika proširenja predstavlja strateško ulaganje u bezbednost i prosperitet Evrope te da će i dalje biti zasnovana na jasnom i fer procesu pridruživanja.
„Region Zapadnog Balkana i EU dele iste izazove, koji zahtevaju zajednički odgovor svih zainteresovanih partnera. Želeo bih i da istaknem, da poput država članica EU, i Srbija teži izgradnji društva u kojem najznačajnije vrednosti predstavljaju pluralizam, tolerancija, solidarnost, borba protiv diskriminacije, vladavina prava i jačanje demokratskih institucija kao garant za unapređenje svih ovih vrednosti“, dodao je Dačić.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju David McCallister kazao je da se Srbija, s obzirom da je kandidat za pristupanje EU, obavezuje da sledi pravila i da uvede sankcije, kad i gde su one neophodne.
„Moramo biti jasni po pitanju ruske agresije u Ukrajini, to ne sme da se toleriše. S druge strane, moraju se uzeti u obzir srpske tradicionalne istrorijske i ekonomske veze s Rusijom, koje čak mogu biti i most za dijalog, jer niko nije zainteresovan za dugoročnu konfrontaciju s Rusijom. Do tada, moramo da pokažemo odgovor, sankcije, na rusko menjanje granica u Evropi“, rekao je McCallister.
Kako je dodao, uprkos Brexitu, svih šest država regiona Zapadnog Balkana ima jasnu evropsku perspektivu. Konferenciju je organizovao ISAC Fond, uz donaciju Fonda za otvoreno društvo, Ministarstvo spoljnih poslova Švedske, ambasade Nemačke, dve nemačke Fondacije i ambasade Holandije.