Nakon opela u kapeli na Novom groblju, govor je održao ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji je na početku rekao da su “srpska, južnoslovenska i evropska kultura ostale bez jednog od svojih najvećih i najvoljenijih glumaca”.
“Mada, istini za volju, da može da nas sada čuje, Dragan Nikolić bi verovatno posle ovoga mahnuo rukom i šeretskim osmehom rekao ‘ma pusti sada to’. Ili bi možda da nas spreči u preterivanju citirao jednu od svojih nezaboravnih uloga: ‘Plakali su, pa šta? Nije zabranjeno ni vojnicima.’ I poručio da se njegovim odlaskom nije zaustavio svet, da glumci dolaze i odlaze, ali da pozorište i film nikada nisu i neće prestati da žive”, rekao je Tasovac.
Navodeći da i sada kada Gage više nema, nastaviće da se živi život i zbijaju šale po pozorišnim bifeima, igraće se preferans na Savi, Tasovac je rekao:
“Sumnjam, međutim, da će iko ikada više spojiti u jednoj ličnosti takav raskošan talenat, takav mangupski šarm i takvo endemsko dostojanstvo.”
Pre sahrane na Novom groblju, u matičnom pozorištu Dragana Nikolića, Ateljeu 212 održana je komemoracija na kojoj su se od njega oprostili scenarista Dušan Kovačević, glumica Jelisaveta Seka Sablić, glumci Rade Šerbedžija, Dragan Bjelogrlić i Voja Brajović.
“Nisam znao, a verujem da ni ti nisi znao da si toliko voljen u tvom Beogradu, Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije”, rekao je Dušan Kovačević, obraćajući se poslednji put Gagi Nikoliću i dodao da danas oseća ponos i poraz, ponos jer ga je poznavao, a poraz zato što će ga od sada viđati samo u srcima.
“Mnogo je voleo ljude, voleo je život, bio je srećan što je glumac, voleo je svoj poziv i mislim da je uvek bio pomalo pesnički usamljen. U strašnim danima svoje bolesti, on je jedino bio siguran pored svoje Milene, uglavnom je ćutao, ponekad je pominjao neku ulogu, smeškao se, sa srećom se prisećao pariskih dana, kada je radio u pariskom pozorištu, čak je pomenuo da će se sigurno još jedanput vratiti tamo”, navela je Seka Sablić i dodala da je u strašnim danima bolesti ostao otmen te da ni tada nije izgubio svoj dar duhovitog čoveka.
“Mnogo će vode proteći Dunavom i Savom dok se ponovo ovako brilijantan glumac i božanstveni momak ne rodi, kakav je bio Dragan Nikolić”, rekao je Šerbedžija.
Glumac Dragan Bjelogrlić, navodeći komentare s društvenih mreža koji su se usledili nakon vesti da je Dragan Nikolić preminuo, rekao je:
“Ne pamtim i ne znam da li iko pamti, da su Beograd i Srbija, za nekim nekada tako spontano tugovali i iskazivali poštovanje, kako to ovih dana čine opraštajući se od Dragana Nikolića.”
Veliki prijatelj i partner u mnogim filmovima i predstavama Voja Brajović izašao je na scenu nakon prikazanog inserta iz zajedničke poslednje predstave “Posetilac”, koju su igrali i prvo je što rekao, potresen emocijama, bilo je “igraćemo mi ovo ponovo, negde”.
Brajović se od svog prijatelja oprostio kazujući stihove pesme Arsena Dedića “Amigo”.
“Nekad smo se rastajali, putovali dugo, voljeli smo mnoge, ali to je nešto drugo, trošili smo život skupa i skromno i sjajno, ti si skoro sve što imam, jedino trajno”, odrecitovao je Brajović i otišao sa scene.
Nakon puštenog videa na kojem Dragan Nikolić recituje “Plavu grobnicu”, komemoracija je završena višeminutnim aplauzom u čast preminulom glumcu.
Dragan Nikolić preminuo je u pet ujutru u Beogradu, nakon duge i teške bolesti. Iza sebe, osim velikih i mnogih uloga, ostavio je suprugu, filmsku divu Milenu Dravić.