Naime, Mirko Miočić već desetak dana se nalazi u bolnici u Zadru. Jedan od najpoznatijih domaćih majstora u kvizovima znanja zbog komplikacija vezanih za dijabetes proteklih dana je već dva puta bio operisan, piše “Jutarnji list”.
Njegovi najbliži, majka Marija i brat Marijan, nadaju se da će krajem marta, kada u “Poteru” kao treći lovac bude ušao Krešimir Sučević Međeral, njihov Mirko biti kod kuće, u Rtini kraj Zadra, gde će, naravno, gledati kviz i pogađati odgovore brže i preciznije od svih drugih.
Jer, Mirko se time bavi ceo svoj život. “Hodajući Gugl”, koji je rođen 23. jula 1956. u Rtini u Zadarskoj županiji, za kvizove se zainteresovao još kao srednjoškolac. Prvi put se pojavio u kvizu “Tri, dva, jedan, ali vredan” 1972. godine, kao 17-godišnjak, u drugom razredu gimnazije (koju je pohađao u Rijeci), i odmah osvojio drugo mesto.
Osam godina kasnije prijavio se na “Kviskoteku”, bez problema prošao mnogobrojne testove, pobedio u tri emisije, a 1983. godine bio je pobednik celogodišnje serije “Kviskoteke”. U “Kviskoteci” se ponovo okušao još jednom, 1986. godine, sa još 64 najbolja takmičara u poslednjih pet godina te emisije. Tada je sa koleginicom Jasenkom Stanišić delio treće mesto.
Nastavio je da niže sjajne plasmane u televizijskim kvizovima, a svojevremeno je iskreno rekao da nema kviza u Hrvatskoj u kojem on nije učestvovao. Koliko mu je ta riznica znanja koristila u životu?
“Nije tu bilo neke velike koristi. Radi se o specifičnim znanjima, koja u kvizu pokazuju ljudi poput mene, dakle oni koji imaju bolju koncentraciju i dobru memoriju” – skromno je jednom prilikom rekao bivši student prava, zbog kojeg su se morala menjati svetska pravila u hrvatskoj verziji kviza “Želite li da postanete milioner”.
Naime, napozivaniji “džoker zovi” samo u jednoj sezoni tog kviza bio je pozivan 48 puta, od čega je 45 puta znao tačan odgovor. Kako bi to izbegli, u kvizu su modifikovali pravila pa je istog čoveka bilo moguće zvati samo triput u sezoni prikazivanja.
Naravno, i sam Miočić na kraju je, 2011. godine, u tom kvizu seo preko puta Tarika Filipovića, a uspeo je da osvoji “samo” 32.000 kuna.
Uvek je isticao da se nikad nije takmičio samo zbog novca. Umesto toga, govorio je, vodila ga je želja za novom pobedom i pokazivanjem znanja, ali to veliko znanje nije mu pomoglo pre sedam godina kada je kao tehnološki višak zbog krize dobio otkaz u firmi u kojoj je radio.
U trenucima kada je 2009. godine dobio otkaz imao je 24 godine staža, a osim iskustva u poslu špedicije i izdavaštva, u nadi da će se za njega naći posao isticao je i svoje znanje engleskog jezika. Uzalud.
“Ako je najgore zlo to što sam ostao bez posla, neka ga. Ušteđevina koju sam imao zahvaljujući kvizovima se topi, jer sam mnogo ulagao u kuću u kojoj živim s majkom i bratom, ali ne žalim se. Svedoci smo svakodnevno da ima mnogo težih sudbina”, govorio je pre šest godina Mirko Miočić, koji je priznao da mu je sada žao što nije završio fakultet.
“Nakon završene gimnazije u Rijeci studirao sam i apsolvirao pravo, ali nikada nisam diplomirao. Sada je i meni žao što se nisam prisilio pa da, uz more znanja, formalno imam i diplomu. Kada se traži posao, takvi komadi papira su značajni”, govorio je Miočić, koji je 2013. godine angažman u “Poteri” na hrvatskom javnom servisu dočekao kao nezaposlen.