Ugovor između Slovenije i Bosne i Hercegovine iz 1981. i 1984. godine oko izgradnje termoelektrane “Ugljevik” nema inostrani element. To nije bio ugovor između dve države, nego takozvani samoupravni sporazum – kaže za “Novosti” zamenik pravobranioca BiH Mlađen Mandić, kao odgovor na vest koju su javili slovenački mediji da će se u arbitražnom postupku, pokrenutom preko Međunarodnog centra za rešavanje investicijskih sporova Svetske banke, uskoro odlučivati o tužbi Slovenije protiv BiH za neisporučenu struju.
Odštetni zahtev iznosi 758 miliona evra, na koliko su procenjena ulaganja slovenačkog “Elektrogospodarstva” u TE “Ugljevik”.
Mandić dodaje da je TE “Ugljevik” akcionarsko društvo koje nije u vlasništvu BiH, nego u većinskom vlasništvu Republike Srpske, a i slovenačko “Elektrogospodarstvo” se ne može pojavljivati u postupku kao tužilac, iako je iza njega stala Slovenija, jer se takođe radi o akcionarskom društvu.
Kako pišu slovenački mediji, prema ugovoru koji su 1981. potpisale Slovenija i BiH, slovensko “Elektrogospodarstvo” ima pravo na trećinu struje iz Ugljevika, na osnovu svojih ulaganja u taj energetski objekat koji je sagrađen 1985. godine. Isporuke trećine ukupne struje iz Ugljevika Sloveniji prekinute su 1991, najpre zbog prekinutih dalekovoda u Slavoniji, a onda i rata u BiH i nikad nisu obnovljene.
Prema istom izvoru, za mesec-dva će u Hagu početi da se odlučuje o tužbi Slovenije protiv BiH, u arbitražnom postupku, koji bi mogao potrajati oko dve godine.
Međutim, kako za “Novosti” kaže zamenik pravobranioca BiH Mlađen Mandić, u toku je tek pripremno ročište za arbitražni postupak, koji je formalno-pravno počeo 30. oktobra prošle godine.
“Sud je potom naložio Sloveniji da uredi tužbu, za šta im je dat rok od tri meseca, a potom BiH ima pravo odgovora mesec dana, tako da tek onda može biti zakazano ročište, što ne verujem da će se desiti pre septembra ili oktobra ove godine”, kaže Mandić.
TUŽBA I U BEOGRADU
Kako se navodi u informaciji u vezi sa tužbom “Elektrogospodarstva Slovenije – razvoj in inžiniring” Maribor, koju je krajem prošle godine razmatrala i Skupština akcionara RiTE “Ugljevik”, protiv preduzeća je slovenačka strana pokrenula dva postupka koja su u toku, a koja se odnose na isti spor. Prvi je pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu i u njemu je tužena država BiH, a drugi je po Zakonu o arbitraži Srbije, pred ad hok arbitražom u Privrednom sudu u Beogradu, po istom osnovu i istoj visini odštetnog zahteva.
Prema mišljenju analitičara upućenih u ceo slučaj, reč je o pokušaju Slovenije da kompenzuje potraživanja deviznih štediša iz BiH, nakon odluke Suda u Strazburu prošle godine da je Slovenija dužna da im isplati oko 250 miliona evra i da se radi o jednoj vrsti međunarodnog pritiska.
Međutim, Mandić kaže da se formalno-pravno radi samo o finansijskom iscrpljivanju BiH, jer je reč o izuzetno skupim postupcima.
Podsećamo, samo u septembru prošle godine, BiH je morala da uplati avans od 150.000 dolara za troškove postupka za šest meseci, kako ne bi bila dovedena u situaciju da izgubi spor.
Inače, Slovenija i BiH su se dogovorile o izboru tri arbitra u postupku i to, Kristofera Grinvuda iz Velike Britanije, koji je ujedno i predsedavajući arbitražnog veća, dok je za arbitra u ime BiH predložena Maja Stanivuković, profesor iz Srbije, a sa slovenačke strane Jan Paulson, iz SAD.
Nakon pređašnjih neuspešnih pokušaja da se sa BiH dogovori o isporukama struje, ili povraćaju uloženih sredstava, Slovenija se obratila tužbom Međunarodnom centru za rešavanje investicijskih sporova pri Svetskoj banci u Vašingtonu, koji je onda dogovorio arbitražu dveju strana.
SPEKULACIJE SLOVENACA
Kako spekulišu slovenački mediji, reč je o sporu čiji bi rasplet mogao imati velike dimenzije, jer svota koju Slovenija može dobiti prelazi njen ukupan dug prema štedišama Ljubljanske banke u BiH i Hrvatskoj.
Posledice arbitražne odluke mogle bi biti i političke, u prvom redu u Republici Srpskoj.
Ukoliko arbitraža reši spor u korist Slovenije, to bi BiH moglo stajati i do milijardu i po evra, ili gotovo tri milijarde KM, s obzirom na zatezne kamate i sudske troškove, a mogao bi imati i velike “političke posledice” u BiH, odnosno u Republici Srpskoj, navodi ljubljanski “Dnevnik”.
Inače, odobrenje da se podnese tužba protiv BiH donela je još 2010. godine, tadašnja vlada Boruta Pahora, nakon što su propali pokušaji mirenja.