Dodikova “igra pokera” sa Evropskom unijom

Uz male modifikacije, vic glasi otprilike ovako:

Otišao Mujo u Evropsku uniju i vratio se za pola godine pun
para… Pita ga Haso: Bolan Mujo, kako si zaradio tolike pare? Mujo odgovara: Na
kartama, jarane, na kartama … Haso ga zbunjeno pogleda:- Mujo, bolan, ti
pojma o kartanju nemaš, jedva si pravila naučio? Mujo se nasmije: – Vid’ vamo,
jarane … sjeo ja da kartam s Evropljanima, tip preko puta mene kaže da ima
poker asova… ja ga pitam da mi pokaže karte, a on će meni da je to
džentlmenska igra u kojoj se igra na poštenje i savjest … Da znaš kako me
onda krenulo ….

Tako nekako je i Milorad Dodik shvatio pravila igre u političkim
odnosima sa EU. Dok god se „vjeruje na riječ“, on je slobodan da priča jedno, a
radi drugo. Dok god se pažljivo biraju
riječi od strane zvaničnika Evropske unije i strpljivo ulažu diplomatski napori
da se stvari riješe dijalogom, Dodik puca iz teške retoričke artiljerije,
računajući valjda na to da su Evropljani nešto poput Amiša, miroljubiva i nenasilna
zajednica kojoj možeš pucati šamare koliko želiš, jer će oni svaki put okrenuti
drugi obraz.

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Dodiku se mora priznati da je jedno dobro shvatio: uz sve
mane i izuzetke, u evropskoj politici zaista se još uvijek igra po pravilima, a
poštenje i savjest se i dalje podrazumijevaju. Ono što je Milorad pogrešno
procijenio jesu granice strpljenja Evropske unije.

Može kako hoće, ali
ne i dokad hoće

A strpljenje EU definitivno je pri kraju. To su nam
potvrdili svi zvaničnici sa kojima su se novinari iz BiH proteklih dana sastali
u Briselu.

Neke mjere već se primjenjuju prema Republici Srpskoj, a
udaraju tamo gdje smo svi najosjetljiviji, „po džepu“.  Republici Srpskoj već su uskraćeni
krediti za četiri infrastrukturna projekta u iznosu od 105 miliona evra, a u
ovom trenutku ne odobravaju se ni novi projekti.

OHR je još u aprilu upozorio međunarodne investitore da
izbjegavaju ulaganja u Republiku Srpsku, a Evropska komisija je osam opština u
RS ostavila bez bespovratnih sredstva za obnovu vodovodne i kanalizacijske
mreže.

Iako je kao zvaničan razlog odbijanja naveden nedovoljno
dobro pripremljen porojekat iz RS, većina analitičara i predstavnika poslovne
zajednice smatra da su razlozi politički, odnosno da su odgovor na postupke
entitetske vlasti.

Cijena koju je Brisel spreman da plati

U Briselu su svjesni da blokiranje sredstava za jedan
entitet ujedno znači i ekonomsko slabljenje države u cjelini, što na neki način
sabotira BiH na njenom evropskom putu, koji joj sama Evropska unija istovremeno trasira.

EU je zamrznula i 600 miliona eura za izgradnju autoceste
kroz RS, a ekonomista Igor Gavran je ranije za Buku rekao da ovo sigurno nisu
jedini slučajevi da novac i projekti zaobilaze RS zbog postupaka njenog
rukovodstva.

Ovim mjerama, Evropska unija otišla je još dalje. Obzirom da je
koridor 5c strateški važan za nesmetan promet robe i putnika za cijelu Evropu, blokadom
sredstava za dvije dionice ovog koridora kroz RS, EU indirektno sabotira i vlastite interese.

Što se tiče sankcija, „samo je nebo granica“

Blokada sredstava dovoljan je pokazatelj da je u politici „mrkve i pruta“, koju međunarodna zajednice godinama praktikuje prema BiH, sve manje mrkve.

Ali i to je samo početak, kažu u glavnom gradu Evropske unije.
Dođe li do uvođenja sankcija, „samo je nebo granica”, rekao nam je jedan od
visokopozicioniranih službenika EU.

Evropska
unija za sada ne razmatra sankcije prema Republici Srpskoj, niti protiv
pojedinaca. Ipak, naš izvor ne isključuje mogućnost da će tema sankcija doći na dnevni red i da će zemlje članice glasati za sankcionisanje . Prije dvije godine bi to bilo nezamislivo, ali sada je situacija drugačija.

Rat u Ukrajini i sankcije prema Rusiji napravili su presedan, nakon kojeg je sve moguće, jer je bezbjednost vanjskih granica Evropske unije prioritet svih prioriteta.

Od 2011. godine postoji okvir za sankcije, ali on još uvijek
nije korišten za BiH.

Za sankcije je potrebna saglasnost svih 27 država članica, što je, prema mišljenju naših sagovornika, najveća prepreka uvođenju sankcija. Međutim, neimenovani zvaničnici sa kojima smo razgovarali kažu da postoji način da se zaobiđe ovo pravilo.

Mađarska je do sada jedina javno izrazila protivljenje
uvođenju sankcija Miloradu Dodiku. Međutim, Mađarska je isto tako imala veliki
interes da nastavi poslovati sa Rusijom, pa je EU ipak jednoglasno izglasala 11
talasa sankcija protiv Rusije.

Ono što je omogućilo uvođenje sankcija Rusiji bez eksplicitnog pristanka Mađarske jeste institut “konstruktivne uzdržanosti”. 

U EU se nadaju da će građani shvatiti da politika koju vodi Dodik
najviše štete nanosi građanima, jer će na kraju oni biti direktno pogođeni obustavljanjem
finansija za RS.

Nisam sigurna koliko je Evropska unija ispravno procijenila sposobnost građana da razumiju uzročno-posljedične veze politike koju vodi rukovodstvo RS. Milorad Dodik za sada uspješno manipuliše velikim dijelom
javnosti, a ono što EU svakako ne želi vidjeti jeste da sankcije u očima javnosti od Dodika naprave „mučenika“, a od Evrope
neprijatelja.

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Šah-mat(erina) Gorana Ješića

Najčitanije