Nisam ja osoba koja voli poklone. Uvek sam bio za nešto malo, vredno, nešto što će mi ostati kao uspomena na duže staze. I baš sad, kad sam u ovom “gradu cveća” postigao neki uspeh, isti je pokušao da me nagradi. I hvala mu na tome. Tako negde oko 8 sati ujutru se budim, spremam i idem na prijem kod gradonačelnika na uručenje nagrade. Ponosni roditelji, ponosan direktor, ponosna razredna, ovim redom je i gradonačelnik bio ponosan. Ide prozivka, slikanje, intervjui i razlog našeg dolaska “uručivanje poklona”. I sada kada sam uzeo punu kesu i video šta se sve nalazi u njoj, odlučio sam da sve to podelim sa vama.
1. Papirni kačket
Da, baš tako. Moj grad mi je poklonio papirni kačket. Lepo, zaista lepo. Sad će leto, kupanje na otvorenom bazenu ( jer para za more nemam, a zatvoreni bazen koji su nam obećali prošlih izbora se još nije izgradio), može me udarit’ sunce. Kako moj grad misli o meni. A sad kad sam punoletan i sa takvim kačketom, ne sme da mi padne na pamet da ne glasam za njih..
2. Šolja
Jasno napisano u njoj: ”Šolja nije za mašinsko pranje”. Prvo što mi je palo na pamet bilo je da je to indirektan način da mi se saopšti: “MRDNI DUPE STOKO PA OPERI SAM”. Nakon toga sam shvatio da zapravo treba samo da stavim papirni kačket da mi ovakve ideje ne bi padale na pamet. Naravno da nije za mašinsko pranje kad je kvalitet solje takav da bi mi od nje ostala samo drška. Mada bez obzira na sve, tu se krije jedna jako kul poruka – Više sudbinu ne moraš da gledaš u wc šolji.
3. Mapa Novog Pazara
Jer ja, kao đak generacije jedine gimnazije u Novom Pazaru, nisam sposoban da se snalazim po gradu u kojem sam rodjen i odrastao.
4. 52 VIKENDA U SRBIJI
Jer ko što Vučić u svojoj beskonačnoj mudrosti reče: “Letujte u Srbiji”. Mislim, je l’ ovo realno? Dobijem brošuru sa naj mestima za letovanje u Srbiji. Razumem ja da se pare iz budžeta izlivaju, ali stani bre malo! Odakle meni pare za letovanje? Jedina šansa koju vidim negde u budućnosti da zapravo posetim neko od ovih sela, jeste kad uđemo u Evropsku Uniju. Jer naravno dok završim faks, i sa svojom master diplomom nadjem posao konobara, jedini realan izvor primanja (bakšiša) biće mi turisti iz Evrope. I tada ću sve sa onom mapom grada da ih šetam i pokazujem nešto što oni nemaju! Nije sve u parama, naše prirodne lepote su neprocenjive! Jer ko zna, možda se do tada ipak i izgradi onaj zatvoreni bazen.
5. KARTA SRBIJE
A da, zaboravio sam kartu Srbije. Verovatno su svi granični prelazi precrtani sa nje.
6. KNJIGA
Meša Selimović – Krug. Pošto imam već jednu kopiju kući, odlučio sam da sve sa posvetom, ovu knjigu doniram gradskoj biblioteci. Možda nekad nekome donese sreću, ili bar nekoliko sati uživanja uz jednog zaista fascinantnog pisca.
7. 6000 DINARA
I taman kad su mi sve nade za jedan od vikenda u Srbiji pale u vodu, dolazi nagrada od 6000 dinara. Nedovoljno ni da se pokrije put do mog letnjeg seminara u IS Petnici. Petnica je zapravo i kriva što sam ja đak generacije. I zato hvala mom gradu, koji je i pored velikog broja mojih molbi odbio da mi pokrije deo troškova za bilo koji prethodni seminar, jer je odlučio da me nagradi jedva povratnom kartom do Valjeva. Izgleda da ću stvarno provesti svoje letovanje u Srbiji, ali u radnoj atmosferi.
Iskreno, nije da sam razočaran, nisam ja puno više ni očekivao. Više me je pogodilo to što su mi dali poklon paket za turiste. Odliv mozgova jeste problem u našoj državi, ali ako te mozgove tretiramo samo kao usputne turiste, šta drugo da očekujemo. I sada mi samo na pamet pada par stihova iz Marchelove pesme:
„………..Spakovo kofer, i cao
I kad me neko pita sto sam zapalio u Svicu,
ja mu sipam rakicu i pricam ovu pricu“
Preuzeto sa bloga Đak generacije