Nisi znao, a niti trebao znati za bolje, jer je to, shvatit ćeš sa kasnije distance vremena, bilo najbolje ikada. Između tebe tada i tebe danas dogodio se život. Surov i nemilosrdan. Sa svim usponima i padovima. I mada sad imaš trendovske frizure, trendovsku odjeću, trendovske dućane i trendovske frendove, sve je manje istinske radosti. I u tebi i oko tebe.
Onda kad je dan završavao sa crtanim, a san počinjao sa Dnevnikom u 19:30h. Program iza Dnevnika bio je najveća misterija tvog djetinjstva, ali nikad se nisi bunio.
Onda kad bi utrčavao u kuću samo po šnitu kruha sa nečim. Ponekad samo posutu šećerom. I to je bilo skroz dovoljno za najljepši, krnjavi osmijeh upućen majci, i snagu da možeš opet u šprint, te ko zna koje po redu raskrvavljivanje koljena. Flaster je tada bio tvoj najbolji pajdo.
Onda kad nam je malo bilo sasvim veliko. I ljudi su ličili na ljude. Kad nisi znao šta je rat, mržnja, krediti, kamatari, dugovanja, samoubojstva, ubojstva, genocid, logori, banke, leasing, mobbing, bulling, teambuilding, facebook.
Udahni zato sebe od nekad da možeš izdržati sebe danas. I sve ovo što smo u međuvremenu postali, bježeći od nas.