Radoslav Bošković je jedna od 1034 osobe sa spiska
Zavoda za zapošljavanje koje su u Gacku krajem marta čekale na posao. Sa
jedne strane, tipičan je primer nezaposlenog čoveka u RS.
Tridesetogodišnjak, još uvek živi sa roditeljima i bratom koji je
student. Otac, bivši radnik RiTE Gacko, sada je u penziji, majka
domaćica. Poslednju deceniju ne radi jer je i njeno preduzeće, a radi se
o Dekorativi iz Gacka, doživelo sudbinu velikog broja preduzeća nakon
neuspele privatizacije. Ostali su zidovi koji polako zarastaju u korov, a
radnici su mogli da se vrate kućama.
Nijedan posao nije težak
Sa druge strane, Radoslav je atipični
predstavnik armije nezaposlenih, jer sa magistarskom diplomom, čekajući
na posao u struci, radi u perionici. Danas se pita zašto je to tako i
gde je pogrešio:
„U oktobru mesecu 2008. godine
diplomirao sam na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, na Filozofskom
fakultetu, odsek za geografiju. Nakon toga sam se, moram reći na žalost,
vratio u Gacko sa željom da znanje uložim u svoj rodni grad. U
međuvremenu sam odradio pripravnički staž, a pošto nisam mogao da nađem
posao u struci, nakon redovnih, upisao sam postdiplomske studije na
istom Univerzitetu, i u decembru 2012. stekao naučni stepen magistra
turizma i ekologije. Ne samo da nisam imao pomoć, nego sam u Gacku češće
nailazio na podsmeh“, rezignirano priča za “Moju Hercegovinu”
Radoslav, i dodaje da se za posao obraćao nadležnima i u opštini i u
RiTE Gacko, no sve je to ”ostalo na običnoj priči”.
U međuvremenu, radio je razne poslove,
od fizičkog rada na građevini, preko automehaničarskih poslova, do
perionice gde ovih dana radi.
„Ne žalim se na to što radim.
Najgore je sedeti kod kuće. Volim da radim i nijedan posao mi ne pada
teško. Ovih dana zarađujem džeparac perući tepihe i auta, i tako se
trudim da ne opterećujem roditelje. Žalim se na opšte stanje u društvu,
na svoj socijalni položaj. Vidim da se svaki dan zapošljavaju ljudi
koji, po mom mišljenju, ne zaslužuju posao više od mene.“
Pokušao je on da nađe posao i u struci, ali to nije išlo tako lako:
„Posle tri godine čekanja, u oktobru
2013. izašao je konkurs za asistenta na Palama na koji se prijavilo nas
11, od čega tri magistra. Mi smo odbijeni, a predložena je devojka sa
završenim redovnim studijama, što je, opet, neshvatljivo. Žalili smo se i
konkurs je poništen. Pre mesec dana, opet je objavljen, u međuvremenu,
koleginica koja je bila magistar je i doktorirala, opet smo predali
dokumenta, pa ćemo videti. Nemam nekih iluzija.“
Pričajući o profesionalnim ambicijama,
Radoslav ističe da ima želju da završi treći ciklus studija i da
doktorira, ali, bar za sad, finansijski nije u mogućnosti da ostvari taj
san.
„Što se tiče ostalih ambicija, mislim da sam totalno promašio svoj život time što sam se nakon fakulteta vratio u Gacko“, kaže on.
Svaki peti traži posao
I dok Radoslav bije svoje bitke, na birou se, i pored nekih aktuelnih zapošljavanja, broj onih koji traže posao ne smanjuje.
Prema evidenciji Zavoda za
zapošljavanje, u februaru se zaposlilo 22, a u martu 11 lica.
Istovremeno, u ova dva meseca su se na spisak nezaposlenih upisale još
64 osobe. Najviše je kvalifikovanih i radnika sa SSS.
Tvrdnje da prebivalište ovde prijavljuju
lica iz susednih opština, da bi lakše došla do posla ne stoje, jer je u
februaru prebivalište u Gacku dobilo pet osoba, a isto toliko i u
martu. Upućeni kažu da su novoprijavljeni na spisak Biroa uglavnom
poljoprivrednici zbog podsticaja ili domaćice zbog određenih beneficija i
potvrda.
Gacko
Administrativna stopa nezaposlenosti u
RS je viša od 38%, što znači da je svaki treći radnosposobni stanovnik
bez posla. Situacija u Gacku je bolja. Prema statističkim podacima iz
prošle godine, ovaj hercegovački gradić ima 3700 zaposlenih, što znači
da je stopa nezaposlenosti 21,8% ili da svaki peti radno sposobni
Gačanin traži posao. Naravno, kao i mnoge stvari ovde, i ove statističke
podatke treba uzeti uslovno i sa rezervom.
Nova nada – posao u RiTE
Ono što je unelo pometnju, ali i nadu
među nezaposlene proteklih nedelja je zapošljavanje u najvećem kolektivu
u Gacku. Oprečene informacije su kolale gradom, onima koji dugo tragaju
za poslom ponovo se probudila nada da će najzad rešiti svoj najveći
problem.
Srđan Milović, izvršni direktor RiTE
Gacko, kaže da zapošljavanja nisu novost, jer proizvodni proces u
preduzeću zahteva da se kontinuirano popunjavaju radna mesta koja iz
različitih razloga ostaju upražnjena. No, priznaje da se ”poslednja
zapošljavanja sprovode po zahtevu Vlade i Predsednika, a cilj je
popravljanje ekonomske situacije u porodicama u teškoj socijalnoj
poziciji, a prioritet će imati deca palih boraca i lica sa spiska Centra
za socijalni rad”.
Srđan Milović, izvršni direktor RiTE Gacko
Drugim rečima, još jednom se javna
preduzeća koriste za kupovinu socijalnog mira, bez obzira na iskustva iz
predhodnog perioda koja su pokazala da je ovakva politika na duge staze
pogubna po preduzeća, a budući da takva praksa nije usamljena, može se
reći i po ekonomiju uopšte.
No, u RiTE Gacko tvrde da pokušavaju da
naprave balans između potreba za uhljebljenjem socijalnih slučajeva i
odgovarajuće kvalifikacione strukture.
„Radne jedinice su dostavile spisak
svojih realnih potreba, radi se uglavnom o proizvodnim radnim mestima.
Zapošljavanje se vrši na određeno radno vreme, verovatno na šest meseci i
to isključivo preko Zavoda za zapošljavanje. Kada bismo iskazali realne
potrebe, za stvarnim radnim mestima, cifra bi prešla preko 300 radnika.
Sa druge strane, imamo teret svih zaposlenih koji u ovom preduzeću
ispunjavaju svoje materijalna i druga prava. To je cifra koju RiTE na
godišnjem nivou ne može izdržati“, kaže Milović.
Zapošljavanje (ne) zavisi od kampanje
Milović tvrdi da će nakon isteka šest
meseci, u skladu sa zakonskim mogućnostima, ti ljudi nastaviti da rade.
Negira da se radi o stranačkom zapošljavanju i ističe da je u proteklom
mesecu zaposleno 20 radnika, a da će zapošljavanja biti i u narednom
periodu:
Posao se traži i u hodnicima opštinske zgrade
„U naredne dve do tri
godine u penziju odlazi preko 400 radnika što će omogućiti znatnije
zapošljavanje. Želim da kažem da zapošljavanje neće zavisiti od
kampanja, nego od potreba preduzeća.“
Što se tiče zakonske osnove, Milović
ističe da preduzeće ima pravo da na osnovu iskazanih potreba zatraži od
Zavoda za zapošljavanje spisak onih koji zadovoljavaju kriterijume i da
sa tog spiska angažuje potrebne radnike.
Sigurno je da menadžment gatačkog
giganta trpi veliki pritisak, ali se pritisak vrši i na opštinsku vlast.
Hodnici su puni onih koji pokušavaju da u razgovoru sa lokalnim
funkcionerima nađu mesto pod suncem u nekom od preduzeća na budžetu.
Problem je što novih proizvodnih
kapaciteta nema, a postojeći već grcaju pod opterećenjem viška
zaposlenih i svega što uz to ide. Čini se da smo kljuse koje imamo dobro opteretili. Svi se nadamo da lipsati neće do zelene trave.
Preuzeto sa Moja Hercegovina