Sam novac ljude ne čini srećnim, to se u međuvremenu zna. Ali, novac ipak igra veliku ulogu u ljudskoj sreći – tako bar pokazuju rezultati višedecenijskog istraživanja Bruna Freja. „Ljudi koji više zarađuju – srećniji su.“
Švajcarski ekonomista koji danas predaje na engleskom univerzitetu Vorvik bio je jedan od prvih naučnika koji su uz pomoć ekonomskih modela istraživali pitanje ljudske sreće. Da ekonomski rast i blagostanje čine ljude srećnijim, potvrđeno je i prilikom poređenja ljudi iz raznih zemalja. „Ako uporedimo siromašne zemlje sa zemljama u kojima ljudi prosječno imaju veće prihode, jasno je: ljudi u bogatijim zemljama su srećniji.“
Kad naučnici kao Frej govore o sreći, onda misle na subjektivno zadovoljstvo životom koje oni mogu da izmjere. Ispitivane osobe se, na primjer, zamole da na skali od jedan do deset obilježe koliko su zadovoljni svojim životom. Kod uticaja novca na osjećaj sreće veliku ulogu igra nivo blagostanja. Tako je siromašan čovjek znatno srećniji nego neko ko je bogat ako udvostruči svoja primanja, kaže Frej. Drugim riječima, onaj ko ima mnogo neće biti srećniji ako dobije još više.
Naravno, nije sve u novcu. „Ima puno faktora koji određuju sreću“, kaže naučnik Frej. Uz genetsku sklonost, veliki značaj ima prije svega zdravlje, a zatim i društveni faktori kao što su prijatelji i porodica.
Za razliku od zemalja na pragu industrijalizacije kao što su Kina i Indija, čist ekonomski rast odavno nije više glavni cilj u društvima blagostanja kao što je npr. ono u Njemačkoj. „Drugi ciljevi su važniji“, kaže ekonomista Gerd Vagner, član Uprave u Njemačkom institutu za istraživanje privrede (DIW) u Berlinu. „Niska nezaposlenost, održive državne finansije, dobar zdravstveni sistem kao i demokratija i sloboda – sve su to ciljevi kojima se, prema našem istraživanju, daje veća važnost nego privrednom rastu.“
Ekonomsko blagostanje može da pomogne u ostvarivanju tih ciljeva, ali nije nužno potrebno. „Nezaposlenost može da se izbjegne tako što će se smanjiti broj radnih sati u sedmici. Ljudi su spremni da manje rade ako će njihova primanja uprkos tome da i dalje budu dovoljno visoka. A to zavisi od napretka produktivnosti, a ne od privrednog rasta“, kaže Vagner. I solidno stanje državnih finansija može da se postigne bez privrednog rasta. „Može se trošiti manje novca i tako će biti smanjeno i zaduženje države. Ili se mogu povećati porezi. Ne mora, dakle, uvijek da bude prisutan ekonomski rast.“
Politički faktori takođe jako utiču na to da li su ljudi zadovoljni svojim životom. „Ljudi u demokratijama su srećniji nego oni u autoritarnim ili diktatorskim društvima“, kaže istraživač sreće Bruno Frej. Ljudi su naročito srećni ako su političke odluke razumljive i ako na njih mogu direktno da utiču, najbolje na lokalnom nivou.