On u intervjuu Srni ocjenjuje da je BiH još zemlja u tranziciji i da je nivo primanja prilično nizak u poređenju sa mnogim drugim zemljama u Evropi, čak i u poređenju sa nekim zemljama u regiji.
Ističući da BiH ima prilično niske prihode, Daviddi je napomenuo da joj je, i srednjoročno i dugoročno, neophodan ekonomski rast. On je naglasio i da je najveći problem BiH što se ogromni resursi koriste u javnom sektoru.
Daviddi smatra da BiH, ipak, nije siromašna zemlja.
“Postoje neki međunarodni standardi prema kojima BiH spada u zemlje sa srednjim prihodima i, ono što je ovdje specifično, jeste da nemate široko rasprostranjeno siromaštvo. Naravno, postoje ugrožene kategorije stanovništva koje imaju niska primanja, kao što su penzioneri“, rekao je on.
Napominjući da ima više mehanizama koji se mogu iskoristiti za ekonomski rast, Daviddi smatra da je neophodno da zemlja napreduje ka članstvu u EU da bi privukla potencijalne investitore.
Daviddi objašnjava da vrsta pomoći koju pruža EU nije samo budžetska pomoć, već su to i sredstva namijenjena za investicije i infrastrukturu.
“Značajna suma novca se izdvaja iz sredstava pretpristupne pomoći, a tu govorimo o 150 miliona godišnje iz IPA fondova, i to se odnosi na cijelu BiH“, naglasio je Daviddi, dodajući da se finansijska konstrukcija zaokružuje sa povoljnim kreditima od finansijskih institucija EU.
Daviddi je optimista kad je riječ o ispunjavanju uslova iz “Mape puta”, ali navodi da je potrebno pronaći kompromisno rješenje. Isto važi i za mehanizme koordinacije.
On ističe da je za BiH veoma važna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. EU je ovu oblast stavila na sam početak pretpristupnih pregovora, jer želi da vidi da u toj oblasti postoje opipljivi rezulatati i prije nego što se otvori proces.
“Postoje tri aspekta tog problema. Prvo je potrebno definisati zakonodavni i institucionalni okvir za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. BiH je preduzela pozitivne korake osnivanjem Agencije za borbu protiv korupcije i usvajanjem Strategije za borbu protiv korupcije”, objasnio je Daviddi.
Drugi aspekt, naveo je on, jeste način funkcionisanja tih institucija i implementacija tih zakona, ali u ovom trenutku BiH nema pomaka u smislu rezultata tih instistucija za provođenje zakona.
“Treći aspekt se odnosi na procesuiranje predmeta u tužilaštvima koji se vode za organizovani krimianl i korupciju“, rekao je on, ističući da ne zna u kojoj mjeri je prisutna politička volja u BiH.
Na pitanje da li BiH još potreban OHR, Daviddi je rekao da je stav EU o zatvaranju jasan, odnosno da je potrebno ispuniti uslov “pet plus dva”. “Domaće vlasti moraju biti odgovorne i preuzeti odgovornost za ovaj proces, jer naša politika u velikoj mjeri zavisi od odluka domaćih vlasti”, poručio je on.
“Federacija stvara veliki problem. U njoj postoji više slojeva administracije, dupliciranje funkcija”, zaključio je Daviddi i dodao da se troškovi moraju smanjiti i sistem učiniti funkcionalnijim, te postići konsenzus o institucionalnim promjenama.