Tako će, kako piše taj list, Tijanić na čelu RTS-a biti celu deceniju.
Kurir
podseća da je od 2004, kada je prvi put imenovan za direktora RTS,
Tijanić ispratio tri vlade i svaki put spremno dočekao novu, što se
desilo i ovaj put.
On će ostati na čelu nacionalne televizije
do kraja drugog mandata, koji mu ističe 2014. godine. Naprednjaci su se u
kampanji isticali izjavama da će prvog dana kada dođu na vlast smeniti
Tijanića. Od te namere se, izgleda, odustalo, a u SNS nisu juče želeli
da otkriju razlog.
Zamenik predsednika Saveta Republičke
radiodifuzne agencije Goran Karadžić rekao je za Kurir da je izbor
generalnog direktora RTS izvršen u skladu sa Zakonom o radiodifuziji.
“Posle prijave na javnom konkursu, ponovo ga je izabrao UO RTS, koji
jedino može da ga smeni”, kaže Karadžić i dodaje da u tom slučaju, prema
zakonu, funkcija prestaje jedino ostavkom ili smrću.
Tijanić
je, inače, na čelo RTS došao je u vreme prve vlade Vojislava Koštunice,
kome je, dok je vršio funkciju predsednika SRJ, bio savetnik za medije
(2001-2003).
Tada je zbog njegovog dolaska ceo UO RTS podneo
ostavku, jer “ne ispunjava formalni uslov – završen fakultet” (studirao
je FPN, ali nije diplomirao) i znanje stranog jezika, ali Tijanić nije
otišao.
Prethodno je 2001. osujećen njegov dolazak na čelo
Politike, pa je Tijanić za tadašnjeg premijera Zorana Đinđića napisao
jednu od najcitiranijih rečenica: “Ako Zoran Đinđić preživi, Srbija
neće”.
Pre petooktobarskih promena, važio je za čoveka bliskog
porodici Milošević, piše dalje Kurir i dodaje da se u javnosti smatra da
se približio Miri Marković 1988, kada je dogovorio intervju za
zagrebački Start, te da je ona navodno zaslužna za njegovo imenovanje za
ministra informisanja u vladi Mirka Marjanovića 1998.
Tijanić
je 90-ih radio kao glavni urednik BK televizije Bogoljuba Karića i
državne TV Politika. S takvim vezama stvorio je duboke kontroverze i
mišljenje da je čovek za sve režime, dodoaje Kurir.