Čim zvanično bude formirana nova vlada, a DS posle pet godina pređe u
opoziciju, počeće i veliko kadrovsko i organizaciono pospremanje te
stranke.
Kako “Novosti” saznaju, vanredna skupština demokrata
počeće uskoro da se priprema za septembar, a na osnovu sadašnjeg
raspoloženja unutar partije – Boris Tadić neće imati protivkandidata za
stranačko vođstvo.
Nešto se, ipak, u redovima demokrata promenilo. Prikriveni politički sukob između čelnika DS,posle javnog prepucavanja Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, izbio je na površinu.
Odmah je krenula lavina nagađanja da se zamenik predsednika Đilas priprema da preuzme primat u stranci,
a da je Jeremić “Borisov čovek” koji je bio prvi na udaru. Istovremeno,
više izvora iz samog vrha DS uveravalo je da gradonačelnik Beograda
nema nameru da bude Tadićev rival.
Potpredsednici DS Dragan Šutanovac i Dušan Petrović negirali su nam da u stranci postoje sukobi i da je na pomolu raskol.
“Nema raskola niti podela u DS”, kratko nam je rekao Šutanovac.
Prema informacijama koje imaju “Novosti”, u vrhu DS na vanrednoj
skupštini neće se ni birati novi lider stranke, već je ideja da se
ojačaju i osveže potpredsednički tim i ostali organi – koji su zakazali
na proteklim izborima.
Jelena Trivan, potpredsednik DS, kaže da
će “pod lupu” stranke doći svi oni koji su se sakrivali iza Tadića, a u
stvari su radili za sopstvenu korist:
“Ne očekujem nikakve potrese, već promene. Vreme je da se preispitamo, osnažimo i damo šansu novim ljudima.”
Članovi Predsedništva DS kažu nam da su preuveličane medijske spekulacije o sukobima:
“Nema razloga da komentarišem sve što se u javnosti nagađa,
preuveličava i izmišlja. Stranka analizira rezultate, funkcioneri
razmenjuju mišljenja i to je praksa naše stranke oduvek”, rekao nam je
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS.
Slično su
nam rekli i članovi Predsedništva Božidar Đelić i Goran Bogdanović, uz
napomenu da ako ima unutarstranačkih neslaganja, njih ne treba rešavati
preko medija.
Zoran Živković, koji je izgubio vođstvo u DS od
Tadića 2004, i sam prošao kroz lomove unutar te stranke, tvrdi da je
počeo obračun ljudi iz vrha partije:
“Sad će jedni na druge da
prebacuju odgovornost. Normalno bi bilo da stranka zakaže vanrednu
izbornu skupštinu na kojoj bi se izabralo kompletno novo rukovodstvo,
uključujući i predsednika.”
Politički analitičar Vladimir Goati kaže da je pohvalno što unutar DS vlada demokratija i što su moguće i promene lidera:
“Gubitak izbora je majka unutrašnjih promena u partijama. Verujem da će
Demokratska stranka, kao vitalna stranka, izaći jača iz ovih
previranja. Rasprava Đilas – Jeremić dolila je ulje na vatru i bilo bi
dobro da DS zvanično iznese stav povodom celog slučaja”, rekao nam
Goati.
Istorija razlaza
SEPTEMBAR 1990.
– Posle sporova oko nacionalne politike Dragoljub Mićunović pobeđuje na stranačkim izborima Kostu Čavoškog koji osniva SLS.
JUN 1992.
– Zbog odluke DS da ne uđe u Depos, stranku napuštaju potpredsednik Vojislav Koštunica i grupa funkcionera i osnivaju DSS.
JANUAR 1994.
– Na vanrednoj skupštini Zoran Đinđić pobeđuje Mićunovića i preuzima stranačko vođstvo.
FEBRUAR 2000.
– Đinđić ostaje na čelu DS pošto njegov protivkandidat Slobodan Vuksanović nije uspeo da dobije većinsku podršku.
MART 2003.
– Posle ubistva Đinđića, stranku privremeno vodi Zoran Živković.
FEBRUAR 2004.
– Boris Tadić dobija podršku stranke i smenjuje Živkovića.
DECEMBAR 2004.
– DS izbacuje iz članstva Čedomira Jovanovića koji stranačku frakciju pretvara u LDP.