Jer, kako objašnjava profesor na FPN Predrag Simić, za naše komšije,
naročito za one koje su već članovi Unije, proces evrointegracija
idealan je da od Srbije iznude bolji status za svoje nacionalne manjine
ili čak pokušaju da ostvare i veće zamisli, piše Kurir.
Bugarska otvoreno preti da će ulazak Srbije u EU uceniti poboljšanjem statusa bugarske nacionalne manjine u našoj zemlji.
“Srbija će postati članica EU, ali to se ne može desiti ako vaša
pitanja ovde ne budu rešena”, rekla je potpredsednica Bugarske Margarita
Popova, nagovestivši da će Sofija upotrebiti pravo veta kako bi
obezbedila poštovanje prava bugarske zajednice u Srbiji.
Desničarske bugarske organizacije traže prisajedinjenje Bosilegrada i
Dimitrovgrada Bugarskoj, a nedavno su memorandum o, navodno, lošem
položaju bugarske manjine u Srbiji poslali Beogradu, Sofiji i Briselu.
Zvanična Sofija je saopštila da je spremna za razgovor s njima.
I Rumuni su nedavno izneli svoje uslove za dalji napredak Srbije ka EU.
Rumunska Vlada u martu je pokušala da blokira dodeljivanje statusa
kandidata Srbiji zbog „lošeg položaja rumunske manjine”, podseća Kurir.
Nekadašnji ambasador Predrag Simić kaže da ovakvi napadi nisu ništa novo i da Srbija ne bi trebalo mnogo da strahuje.
“Svaka članica EU pokušava da svoja otvorena pitanja stavi na dnevni
red preko države koja želi u EU, jer kad postanete članica Unije,
unutrašnja pitanja pomalo gube primat”, kaže Simić.
Slične
zahteve Srbija može u budućnosti da očekuje i od Zagreba jer su dve
zemlje još u sporu oko granice na Dunavu, a tu je i tužba za genocid
pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Predstavnici mađarske Vlade
pretili su vetom na dobijanje statusa kandidata za Srbiju zbog
nezadovoljstva našim Zakonom o restituciji, koji je, kako su tvrdili,
diskriminisao mađarsku zajednicu u Vojvodini.
I Bosna i
Hercegovina ima svoje zahteve. Bosanski reis-ul-ulema Mustafa Cerić u
više navrata otvoreno je podržao zahteve za autonomijom Sandžaka.
“To može trajati sve dok veće sile ne kažu da je dosta. Slično je bilo
između, recimo, Slovenije i Hrvatske, kad je prva bukvalno blokirala
članstvo druge države u EU, dok nije reagovala državna sekretarka SAD
Hilari Klinton. Ne bi trebalo da brinemo jer o članstvu Srbije u EU ne
odlučuju susedi, već velike sile i njihova podrška je ključna”,
naglašava Simić.