Sa Istokom Pavlovićem, blogerom i web poslenikom, razgovarali smo o real-time eksperimentu nad ljudima, poznatijem kao Internet
Kažu da je CIA nekada gledala CNN da bi znala šta se u svetu dešava. Sada CNN prati Twitter, Facebook i YouTube, tj. korisnike Interneta koji su postali mnogo više od recipijenata sadržaja. Usmereno pasivno iskustvo zamenjeno je društvenim i personalizovanim načinom korišćenja Interneta. Ovaj trend se već etablirao i nezaustavljivo menja našu svakodnevnicu, način razmišljanja i komuniciranja, biznis, čitav svet…
Ako iko s naših prostora razume ovu novu društveno umreženu stvarnost i logiku koja stoji iza Interneta, onda je to sigurno Istok Pavlović, čovek koji je na najbolji način iskoristio moć društvenih medija. Istok se bavi Webom kao medijem, sa teorijske i praktične strane. On je stručnjak za viralni marketing, web dizajn i copywriting, a svoje iskustvo i znanje deli s drugima na svom blogu (www.istokpavlovic.com/blog). Osnivač je internet konsalting agencije Wordwide, a poznat je, između ostalog, i po sajtovima Trojka.rs i Njuz.net.
Sa Istokom smo razgovorali o raznim temama, ali smo se prvo dotakli one koja je za novinare najbolnija. Zanimalo nas je kakva je budućnost tradicionalnih internet portala, news sajtova, u vreme kada iskustvo korišćenja Interneta postaje sve personalizovanije i usmerenije ka korisniku…
„O tome sam upravo pisao na blogu u jednom tekstu koji je izazvao burne reakcije, a posebno negodovanje ljudi koji su profesionalni novinari. Nepobitna je činjenica da su danas vesti za većinu ljudi ono što je u stvari Facebookov News Feed. Zašto to mogu da tvrdim? Pa, ako su vesti ono što ljudi čitaju ujutru uz kafu, ono što čitaju tokom dana na pauzi i uveče u dokolici, onda je to Facebook”. U nastavku Pavlović dodaje: „Novinski portali više nisu vesti. Sve više ljudi odlazi na sajt ’Blica’ ili na neki drugi portal isključivo ako neko šeruje neku vest na Facebooku, pa odatle kliknu… Dosadne vesti poput ’političar X izjavio ovo ili ono’ više nikad neće moći da imaju toliku čitanost jer ih ljudi neće šerovati. Neće moći da se ’spinuje’ kao nekad. Nekad je bilo dovoljno da se neka vest na silu postavi na naslovne stranice novina pa da bude čitana. To će sve manje imati smisla, jer će ljudi čitati samo ono što masa postavi na Facebook. Postoje apsurdi da su vesti poput ’Žirafa naučila da crta’ neuporedivo čitanije od vesti o Borisu Tadiću. Kada se, dakle, ljudima preda da uređuju ono što će biti najzanimljivije, pojavljuju se potpuno drugačiji rezultati”.
SK: Internet iz temelja menja novinarski zanat. Imaju li, na primer, studije žurnalistike danas smisla, kada se čini da su Twitter i Facebook postali najbolje učionice za one koji žele da budu web novinari?
Istok: Ovo što sam rekao o budućnosti vesti izaziva generalno bes i nevericu kod ljudi koji se zalažu za ozbiljno novinarstvo. Ali, tako je kako je. Danas, kada naslovna strana više ne postoji, kada nijedan urednik ne može da utiče na to šta će ljudi šerovati, sve nažalost ide u tom pravcu. Novinari pre svega treba da uče da predstavljaju sadržaje u nekim zanimljivim „šerabilnim” viralnim formama – infograficima, da pišu za Web prema Yahoo Style Guide principima (styleguide.yahoo.com), koje danas koriste i BBC i CNN i ostali, a to znači – ekstremno kratki pasusi, skoro kao haiku poezija, mnogo podnaslova i tako dalje. Kvalitetni tekstovi, koji su pravo istraživačko novinarstvo, biće šerovani, ali najviše će stradati oni tekstovi koji su „obični” – izveštaji o tome šta je rekao koji političar, donošenja zakona i tako dalje. Te stvari više niko neće čitati jer ih niko neće šerovati na Facebooku. Čitaće ih samo oni koji se bave politikom ili ekonomijom, a većini više nikad neće biti moguće nametnuti neku vest na silu, recimo hvalospeve o nekom predsedniku, ministru i slično. Gotovo je s tim.
SK: Ako je informacija najvažniji resurs informacionog društva, a čini se da je zahvaljujući Internetu i društvenim mrežama ona sve više u rukama samih korisnika, koliki je onda potencijal Interneta da promeni nabolje svet (ili makar neki njegov deo)?
Istok: S jedne strane, imamo degradaciju kvaliteta jer su neke od najviše šerovanijih vesti na Facebooku poražavajuće banalne. S druge strane, lako se mogu proširiti neke ideje i informacije koje bi inače urednici sputavali. U svakom slučaju, niko ne može to da predvidi. Sve je ovo jedan veliki eksperiment nad čovečanstvom u realnom vremenu, i možemo samo da posmatramo njegove rezultate.
SK: Da li su Internet i društveni mediji zbog svoje otvorene prirode ugroženi? Da li se vlastodršci sa zapada boje Interneta koliko i diktatori sa istoka?
Istok: Teško da će doći do cenzure Interneta na način na koji to radi Kina, jer je u njegovoj osnovi ipak američka ideja o slobodi informacija. Sporni zakoni koji su nedavno trebalo da budu uvedeni odnose se isključivo na pirateriju i intelektualnu svojinu. I to treba nekako da se reši, jer nije u redu prema autorima.
SK: Google kasni dobrih nekoliko godina sa Google Plusom, ali iza ove mreže ipak stoji najmoćnija internet kompanija na svetu. Trenutno Google kroz integraciju sa svojim drugim servisima nekako na silu povećava broj korisnika, ali je samo mali broj njih zaista aktivan. Kakva je budućnost Google Plusa?
Istok: Lično mislim da će Google Plus ovako da se održava u životu još dugo, jer iza njega stoji Google. Ali da će doživeti neku ekspanziju – teško. Oni stalno mašu ciframa ukazujući na to da svakog dana dobijaju ne znam koliko miliona novih korisnika – pa naravno, svi se učlane, pogledaju šta tamo ima i više se nikad ne vrate. Glavno je pitanje koliko ima aktivnih korisnika, a to je veoma mali broj. Pogledajte na Netu – postoji na hiljade smešnih slika koje parodiraju Google+ i njegovu marginalnost u odnosu na druge društvene medije. Jedini ljudi koji ga podržavaju su Google evangelisti – zaljubljenici u Google brend koji ga brane i promovišu na Facebooku, ali sve je to kratkog dometa.
SK: Google odnedavno prikazuje personalizovane rezultate sa G+ u rezultatima pretrage. Da li je to ozbiljan udar na relevantnost rezultata radi promocije sopstvenog proizvoda ili je zaista reč o evoluciji internet iskustva? Moraju li i rezultati pretrage da budu personalizovani ili ona treba da ostane „objektivna”?
Istok: To je nešto što bi eventualno moglo da održi Google+ u životu. Ako ništa, onda barem zbog tih personalizovanih rezultata. Generalno, to vam je kao kad Microsoft pokušava da bude konkurencija Googleu Bingom, Liveom itd. koristeći resurs ljudi koji koriste – Windows. Tako onda stave da se svakom korisniku Windowsa po defaultu otvara Bing kao pretraživač, pa se onda gađaju ciframa koliko imaju korisnika. To nema šanse. Uvek je tako – jaka kompanija prethodne generacije pokušava da stigne jaku kompaniju nove generacije koristeći svoju moć i resurse. Microsoft je pokušavao da stigne Google koristeći lojalne korisnike Windowsa. Google pokušava da stigne Facebook koristeći lojalne korisnike Google pretrage i Gmaila. Međutim, ako mene pitate, sve je to uzaludno. Za četiri-pet godina pojaviće se sigurno neko nov ko će napraviti nešto bolje od Facebooka, pa će onda i njega ovaj pokušavati da stigne tako što će svojim korisnicima na silu poturati kopiju njihove ideje, ali ni to neće proći.
SK: Da li je u vreme društvenih medija tradicionalni SEO (Search Engine Optimization) postao manje važan? I sam Google čini iskustvo pretrage društvenim. Kako će to uticati na SEO?
Istok: Ljudi i dalje traže na Googleu ono što im treba, a ovo što su uveli sa Google+ u pretrazi dobar je potez. Mada, postoji i druga vrsta, rekao bih aktivne „društvene” pretrage, a to je kada neko na Twitteru ili Facebooku napiše „Gde može da se pojede dobra kineska hrana na Novom Beogradu?”, i onda mu prijatelji odgovore. I to je sigurno najefikasnije. Ovako, kada se vidi ko je od Google+ prijatelja bio na stranici, to je onda, recimo, neka „pasivna” društvena pretraga. Imate i primer mreže foursquare kao društvene pretrage – ljudi su ostavili komentare za određene restorane i vi možete da vidite ko je gde bio i koliko puta.
SK: Srbija ima talentovane dizajnere, programere, developere. S druge strane, čini se da je svaka privredna delatnost u velikim problemima. Može li Internet da spase ekonomiju naše zemlje?
Istok: Ne može je spasti samo Internet, niti postoji neki kratkoročni spas, to je samo floskula koja se pominje pred izbore. Mi samo možemo da idemo malim koracima ka nekoj boljoj ekonomiji i organizaciji društva, ali je važno da krenemo u dobrom pravcu i da definišemo prioritete naše zemlje. Internet je sigurno jedan od glavnih puteva kojima se treba kretati, i o tome sam pisao na blogu. Guglajte „šansa Srbije, a nije poljoprivreda”, pa ćete ga naći.
SK: Kako se odbraniti od naleta informacija na Internetu ako želimo sami nešto da uradimo? Gomila otvorenih tabova, hiperinformisanost i tona ideja u glavi nekog ko želi da pokrene internet biznis mogu da budu dovoljni razlozi da projekat ne makne ni za milimetar.
Istok: To je prokrustinacija i zavisnost od multitaskinga, glavna boljka današnjice. Na Netu postoji mnogo kurseva i knjiga na tu temu, ali bih ja preporučio „Focus” Lea Babaute. To je odlična, kratka i koncizna knjiga koja daje uputstva za rešenje tog problema. Evo nekoliko saveta. Proveravajte email maksimalno dva puta dnevno. Boravite na društvenim mrežama maksimalno dva-tri puta dnevno po 10 minuta. Skinite se sa svih RSS feedova, isključite sve notifikacije sa Twittera, Skypea, isključite mobilni telefon dok radite. Pomaže mnogo!
Preuzeto sa Svet Kompjutera