Misija Međunarodnog monetarnog fonda do 27.maja u Beogradu sa srpskim zvaničnicima razgovara o sklapanju novog stand-by aranžmana.
Ovog puta to će biti takozvani aranžman iz predostrožnosti koji ne bi podrazumevao novo zaduživanje, već samo nadzor stručnjaka MMF-a.
Premijer Srbije Mirko Cvetković očekuje da bi ovaj aranžman Srbija mogla imati od septembra ove godine. Pred početak ovih razgovora čelnici MMF-a ukazali su na rizike povećanja javne potrošnje u predizbornoj Srbiji.
O tome govori Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik ove finansijske institucije u Srbiji.
Vi ste izdali javno upozorenje vezano za fiskalnu odgovornost Vlade. Šta je suština tog upozorenja?
Lisovolik: Nije to baš neko strogo upozorenje. Naime, više je to naša procena da postoji izvesni rizik da će se trošiti više nego što je planirano. Taj rizik zasnovan je na onome što smo registrovali u predizbornim i izbornim godinama u nekoliko dosadašnjih izbora, a to je da su se u tim godinama povećavali budžetski izdaci. Naš savet je da se izbegnu ti prekomerni fiskalni troškovi, a to bi, uostalom, bilo u skladu sa zakonima koje je Srbija već usvojila. Ako bi Vlada poštovala te zakone, Srbija bi onda izbegla da upadne u probleme koje je imala prethodnih godina – pred izbore 2008., 2006. i 2003. godine.
Mnogi ekonomisti, međutim, ne veruju da će se Vlada pridržavati tih zakona, posebno s obzirom na činjenicu da je ovo predizborna godina. Verujete li vi da će Vlada biti fiskalno odgovorna?
Lisovolik: Mislim da su ovo sada drugačije okolnosti. Srbija sada prvi put ima fiskalnu regulativu. Razume se, uvek postoji rizik da fiskalni zakoni budu prekršeni. Ono što bismo mi želeli jeste da se shvati da su koristi od odgovornog i realnog pristupa javnoj potrošnji zaista višestruke. One bi Srbiji otvorile put da stvori predvidiv ekonomski ambijent, da ostvari održiv ekonomski rast, kao i održiv rast životnog standarda građana.
Predložili ste da se vodeće političke partije javno obavežu na poštovanje fiskalnih pravila. Da li ima smisla očekivati od partija u ovoj zemlji da će u predizbornoj godini, ta obećanja, čak i ako ih daju, ispuniti?
Lisovolik: Mi smo to predložili, dakle, nismo zahtevali nego sugerisali, i to je samo ideja za razmatranje. Smatramo da bi ona bila korisna za otvaranje javne debate i fokusiranja na potencijalni problem povećanja javnih izdataka. To smo učinili zato što je u predizborno vreme veoma snažno iskušenje da se građanima obećavaju dodatna budžetska trošenja. Naravno, u predizbornim danima to uvek zvuči privlačno – izgradiće se nove škole, mostovi, povećaće se plate, ali na kraju se ispostavi da ova obećanja nisu bila u skladu sa budzetskim kapacitetom. Dakle, to pitanje bi se bar moglo otvoriti u javnoj debati. Ona bi mogla pomoći javnosti i biračima da prate obećanja političara i da kazne one koji po osvajanju vlasti okrenu leđa onome što su u predizbornoj kampanji obećavali. Takva debata bi mogla biti usmerena ka kreiranju ekonomije i politke zasnovane na realističnijim osnovama. Siguran sam da će biti nekih političkih partija koje će se opirati ovakvom odgovornom pristupu, ali onda je na biračima da odluče i izaberu strategiju za koju smatraju da je najbolja za Srbiju.
Da li bi se ovaj aranžman iz predostrožnosti mogao pretvoriti u klasični stand-by aranžman?
Lisovolik: Sve što u ovom trenutku mogu reći je da misija MMF-a sada počinje pregovore. Na zahtev Vlade diskutovaće se aranžman iz predostrožnosti. To je tek početak pregovora i mi ne očekujemo da će oni biti završeni tokom ove prve misije. Procenili smo da će biti nužne najmanje dve misije kako bismo završili pregovore. Sve je, razume se, moguće, ali ono o čemu će se razgovori voditi jeste aranžman iz predostrožnosti. On je u mnogim aspektima sličan regularnom stand-by aranžmanu. Jedina razlika je u činjenici da ovim aranžmanom Srbija ne bi povlačila finansijska sredstva sve dok su na delu normalne okolnosti. Ta sredstva bi mogla povući samo ako bi nastupile neke neočekivane negativne okolnosti.