Vlast, kaže, ne zanima zašto se „Bema“, koja samo u Banjaluci zapošljava 650 radnika i godišnje državi za dažbine plati oko dva miliona KM, jedva bori na tržištu. Ne brine ih ni šta će biti sa ženama koje rade u pogonu i jedine u kuću donose hleb.
Kako će novi nameti uticati na vaše poslovanje?
– Najgore u svemu je što bismo bili zadovoljni da je sve ostalo po starom, a ni to nije valjalo. Džombić je jako lukav čovek. Od 180 zahteva poslodavaca, prihvatio je 80 odsto onih koji su manje važni. Bolje bi nam bilo da je prihvatio 10 odsto ključnih. Zašto se žurilo sa ekonomskom politikom i kome mi prodajemo šarenu lažu da je RS bolji deo BiH? Po prvoj varijanti ekonomske politike mi bismo izgubili 120 KM po radniku, a sada gubimo 50 KM. Imamo mnogo trudnica, a fondovi nam kasne sa naknadama. Podneću tužbu ustavnom sudu protiv Fonda zdravstva RS, jer kasne sa isplatom po godinu dana. Ne može poslodavac da plaća natalitet. Osim toga, doktori bolovanja otvaraju za čokoladu. Daću im ja pet da to ne rade.
Kakva će za vas biti 2011. godina, hoćete li otpuštati radnike?
– Verovatno hoćemo. Ako se od nove godine za nas uvede nova najniža plata od 370 KM, to će značiti kraj industrije obuće.
Šta je onda rešenje za tekstilnu industriju?
– Treba da pozovemo ministre za sto i kažemo šta nas žulja – podsticaji, bolovanja koja se ne isplaćuju u bruto iznosu i garancije banaka. Zašto na uvoz mašina plaćamo PDV? Zašto se ne vraća PDV na prevoz i topli obrok? Zašto ne možemo da plaćamo struju po izvoznoj ceni? Neka se manu priče o izlasku iz krize. Naježim se od toga.
Gde se treba štedeti?
– Ne može predsednik Vlade da ide na feštu Partizana državnim avionom. Svi se voze u „audijima“, troše na odela i skupe cipelice – od ministara do vozača. Ja partnere vodim u menzu, a svaki papir štampam na dve strane. Neka i oni vide na čemu da uštede.
Obuli ste vojsku. Zašto ne pravite cipele za policiju RS?
– Zato što je tu kriminal. Neka se zapita Džombić zašto je obuća za naše policajce došla iz Srbije, a poreklom je iz Kine. Te cipele su im tesne i stoje u magacinima. Neće noga lička u cipelu bečku. Đon od kartona, a ulošci papirni. Pogledajte malo bolje pa ćete videti da svaki policajac ima različite cipele.
Šta biste poručili novim ministrima RS?
– Da izađu iz svojih kabineta i spuste se među narod i privrednike.
Da li biste im dali nove cipele?
– Ne bih im ništa dao za džabe. Imamo ideju da damo onima koji zasluže. Jednima cipele treba dati, a druge gađati sa njima.
Odbornik ste PDP-a u Skupštini grada Banjaluka. Jeste se pokajali što ste ušli u politiku?
– U politiku sam ušao slučajno. Imao sam srčani udar i Branislav Borenović mi je našao dobrog lekara, spasao mi život i upisao me u PDP. Dva dana pred izbore sam došao sa lečenja, rekao radnicima da glasaju ako hoće i tako ušao u Skupštinu. Nisam se pokajao. Recimo, doneo sam ključeve WC-a gradske uprave i rekao da ću ih podeliti penzionerima ako gradska vlast ne postavi WC u parku. To su sitne stvari, a ljudima mnogo znače. Mandatar u krizi povećava namete, a mi smo ga upozorili da ne dozvoli da ga obućari gađaju cipelama, poručuje Umićević.
Poklon rudarima
Poslali ste cipele čileanskim rudarima i predsedniku Čilea. Šta su vam poručili?
– Predsednik Čilea je poslao pismo zahvale. Najteže im je bilo da odgonetnu gde je Banjaluka. Nisu očekivali da će dobiti poklon jer su im mnogi svašta obećali, a nisu poslali. Mislili smo da pošaljemo i za njihove žene i ljubavnice, ali su izvoljevale oko visine peta pa smo odustali. Poslali bismo i flašu rakije, ali carina nije dala. Iniciraću u Skupštini grada da Banjaluka dobije ulicu čileanskih rudara.
Euroblic