Šestorka najvećih

Da li se smatrate autsajderima ili insajderima?

Jason Reitman: Mrtva tišina. (Smijeh.)

James Cameron: Ako smo svi autsajderi, ko je onda insajder?

Quentin Tarantino: To je, zapravo, veoma zanimljivo pitanje za početak jer sam ja svoj prvi film snimio 1992. godine, tako da od te godine računam koliko sam u poslu. Zvanično kao reditelj, to je 17 godina, i mislim da sam bar prvih 10 godina smatrao za sebe da sam autsajder. Ali ako traješ ovoliko dugo i ne baviš se samo marginalnim radom – što bi mogao da bude sjajan rad – za ljude koji vole tvoja dela na filmskim festivalima, onda bih rekao da si neka vrsta insajdera. Sećam se kada sam išao na večeru pred dodelu Oskara i osećao se kao da sam deo sobe – kao da su to moji ljudi.

Peter Jackson: Rekao bih da sam ja čovek sa geografskom pozicijom, s obzirom da živim na Novom Zelandu. Tako da se ja definitivno osjećam kao autsajder. Za mene, ovo je vanzemaljska kultura. Holivud je s jedne strane svijeta, a ovo je druga planeta.

Iako ste režirali jednu od najpopularnijih trilogija u istoriji filma.

Jackson: Ne mislim zapravo na snimanje filmova. Mislim na kulturu Holivuda i posao. Mi smo toliko udaljeni od toga, što mi se sviđa. Ostaću tamo, poješću svoj doručak na miru i u tišini.
Cameron: Voleo bih da odgovorim na ovo pitanje umjesto njega. Ti si autsajder po procesu, ali si insajder po vrsti filmova koje snimaš. Voliš spektakularne filmove.
Jackson: Naravno da volim.
Cameron: Mislim da sam i ja to u smislu da volim da snimam filmove za mainstream publiku, za globalnu publiku. Nisam zainteresovan za snimanje filmova za publiku na filmskim festivalima. Ali se ne smatram holivudskim insajderom u smislu da, pa, prije svega, nemam agenta već 15 godina, nemam menadžera, nemam publicistu, samo želim da živim tiho i ostanem van oka javnosti koliko je to moguće. Ne idem na žurke, ručkove, večere, već svoje slobodno vreme volim da provedem sa porodicom. Tako da sam možda autsajder po procesu, ali insajder po rezultatima.
Lee Daniels: Ja se osećam kao autsajder, čak i filmovi koje sam producirao snimljeni su u Harlemu. Nikad se nisam osećao prigrljenim.

Ali šta je sa velikim odzivom u Holivudu na film Precious?

Daniels: To je lijepo. Sada se na neki način osećam prigrljenim. Osjećam se čudno, kao da sam dio Holivuda. Ne znam.

Kathryn, Vi ste imali iskustva u snimanju filmova i van i unutar sistema, zar ne?

Kathryn Bigelow: Zapravo, svi moji filmovi su nezavisni. Tako da čak i kad ljudi pomisle da su studijski filmovi, bili smo u studiju samo na kraju svega kada smo imali distributera.

Tokom proteklih nekoliko godina, studiji su počeli da preispituju vrijednost kastinga glavnih glumaca. Da li se slažete?

Bigelow: Ne angažujete nekog zarad pogleda iz šire perspektive, već zbog talenta i pokazivanja istog. Pravi glumac za određenu ulogu. Sve ostalo je kompromis.
Daniels: Ja volim da radim sa prijateljima u čijem se društvu osjećam prijatno, koji poznaju moju DNK i koji odgovaraju opisu lika. Radije bih radio sa nekim koga poznajem lično nego sa nekom megazvijezdom ili zaista talentovanim glumcem.

Reitman: George Clooney je mnogo olakšao snimanje mog filma. Ono što je još važnije je da je savršen za tu ulogu. Ali bilo je podjednako mnogo interesovanja za Ellen Page koja je glumila Juno, kao i za Clooneyja koji glumi Ryana Binghama u Up in the Air. Tako da je bio zaista pravi blagoslov što smo uspeli da snimimo film, i sada kada je sve konačno gotovo, uvideo sam da postoji jednako uzbuđenje u vezi njegove uloge kao što je bilo u vezi te devojčice koja je glumila Juno.

Ali James, Vi ste znali da biste lakše zainteresovali veliku publiku za Avatar da ste ubacili veliku zvezdu.

Cameron: Mi smo znali da ćemo mnogo novca potrošiti na efekte, tako da nije bilo puno prostora da se angažuje glumac vredan 20 miliona dolara. I mislim da je i studio razmišljalo na isti način. Prijatnije se osjećam kada radim sa nepoznatim ili relativno nepoznatim glumcima i donosim svoje odluke da li su oni pravi ljudi za ulogu. Jedine prave zvezde sa kojima sam radio su Sigourney Weaver i Arnold Schwarzenegger. Sa Arnoldom sam radio tri puta, pri čemu prvi put još uvijek nije bio filmska zvezda. On je prijatelj i Sigourney je prijateljica, tako da se prijatno osjećam kada radim sa njima. Za mene, rad sa zvijezdom nije nešto što bih razmatrao, već nešto što bih morao da uradim.

Koja je najteža scena za snimanje?

Daniels: Bila je jedna scena žurke u kojoj Precious dobija nagradu. Ali nisam imao osećaj kao da je prava, iskrena žurka u pitanju. Tako da sam se sjetio vremena kada sam išao na žurke i okruženja, i ubacio sam mikrofon i neke rečenice u tu scenu da bi se dobio iskreniji osjećaj.

Tarantino: Scene od kojih uvek strepim su velike akcione scene, jer ne želim da ispadnem oprezan, želim da budem sjajan. Tako da kad sam radio scenu jurnjave automobilima u Death Proof želio sam da to bude jedna od najboljih scena te vrste ikada.

Bigelow: Snimanje u palestinskom kampu za izbjeglice mi je zadalo mnogo strepnje. Svi su rekli, ‘To ne može da se izvede.’ Imali smo veoma malo obezbjeđenja, ali ja sam bila odlučna u namjeri da snimam tamo. Arhitekturalno je bilo savršeno, a i znate kada vam nešto uđe u glavu, i onda ne prihvatate ništa drugo.

Reditelj Renoir je snimio puno filmova, a onda je prestao da bi počeo da piše romane. Da li postoji nešto drugo čime biste mogli da se bavite osim režije?

Tarantino: Ja namjeravam da prestanem da režiram sa 60 godina (sada ima 46). I uradiću upravo ono što je i on uradio. Pisaću romane i filmsku književnost, takve stvari.
Cameron: Ja želim da umrem režirajući. Mogu da režiram i sa 80 godina, ali ne i da idem na podmorske ekspedicije.
Daniels: Ja bih volio da predajem glumu u Bronksu.
Reitman: Ja bih volio da pričam priče na ovaj ili onaj način, bilo ubjeđivanjem ljudi da me slušaju ili pisanjem koječega.
Jackson: Postoji jedna oblast režiranja u kojoj bih volio da se usavršim. Nameravam da se upustim u velike filmove koji zahtevaju od vas dve ili tri godine života – gledam šta Clint Eastwood radi i šta Ridley Scott radi, a oni su sposobni da snime takve filmove uporedo sa projektima koji traju po osam mjeseci. Mislim da je to prava sposobnost i talenat. Volio bih da naučim kako to da radim. Volio bih da, do neke mjere, ponovo preispitam način na koji radim.

Tekst preuzet sa www.happynovisad.com