Od iduće godine, najuticajniji (ali ne i najtiražniji) ovdašnji dnevnik će početi da naplaćuje čitanje preko Interneta. Neće doduše sasvim zaključati elektronsko izdanje: svako će, bez ulaznice, moći da pročita određenu količinu tekstova, a kad tu kvotu potroši, za nastavak će morati da plati.
Koliko će to biti, još nije odlučeno (papirno izdanje radnim danima košta 2 dolara, a nedeljom tri puta više), ali izdavač lista koji izlazi još od 1851, nema izbora. U situaciji kada se dotok para od oglasa stalno smanjuje, a tiraž iz godine u godinu opada, mora da se nađe način da se nešto uzme i od onih koji novine čitaju, ali ih ne kupuju. A takvih je sve više.
Podizanje naplatne rampe „onlajn” je, to se ne krije, rizičan potez. Besplatni Internet sadržaji privlače veliki broj posetilaca čije se oči „prodaju” oglašivačima. Internet dolari „po glavi” su istina višestruko manji nego po kupcu papirnog izdanja – ali su dolari. Ako rampa umanji saobraćaj, smanjiće se i ukupna kolačina oglasne „putarine”.
Pa ipak, u celom novinskom esnafu ovde smatraju da je vreme da počne menjanje postojećeg poslovnog modela, pre svega njegovog „onlajn” dela. Veliki zagovornik toga, koji nešto slično onome što namerava „Njujork tajms” već uveliko primenjuje (nešto je besplatno, ali se za nešto plaća), jeste Rupert Mardok, globalni medijski tajkun, koji je vlasnik isto tako uglednog „Volstrit džornala”, najtiražnijeg američkog dnevnika (nešto preko 2 miliona primeraka).
Mardokova teza da kvalitetan proizvod uvek nađe kupca potvrđuje se u praksi. „Džornal” je zaista najbolji u svojoj kategoriji (poslovno-političkog dnevnika) i njegovi prihodi sa Interneta su značajni.
Istraživanja koja je prošle godine sproveo „Njujork tajms” pokazala su da je jezgro najvernijih čitalaca i spremno i voljno da plati. Naplatna rampa će po „Tajmsovom” modelu biti dovoljno podignuta da ispod nje prođu povremeni čitaoci, oni koji su upućeni preko „Gugla” i drugih pretraživača, dok će oni stalni i detaljni, za svoje pare dobiti mnogo više.
Sličan pristup još od 2007. primenjuje londonski „Fajnenšel tajms”, dnevnik iz iste kategorije kao i „Volstrit džornal”, koji zahtev za pretplatu ispostavlja posle desete posete u mesecu. Uslov za onlajn čitanje ovog lista inače podrazumeva besplatnu registraciju koja je adut za oglašivače. FT.com danas ima 1.8 miliona registrovanih „onlajn” čitalaca i 121.000 pretplatnika.
Ali glavni problem „Njujork tajmsa” i svih ostalih listova sa svih meridijana je u tome što su onlajn posetioci naviknuti da čitaju besplatno i da zbog toga svaki pokušaj naplate može da ih otera ka drugim izvorima jer se sigurno neće dogoditi da svi naplatu uvedu odjednom.
Nytimes.com je već jednom probao da naplaćuje Internet čitanje. U 2005. uvedena je opcija „tajms selekt” koja je zahtevala pretplatu od 8 dolara mesečno, ili 50 godišnje, da bi se čitalo ono što redakcija smatra najvrednijim: tekstovi kolumnista.
Obezbeđeno je 200.000 pretplatnika, ali se od ovog modela posle dve godine odustalo, pošto je analiza pokazala da se više gubi (u oglasnim prihodima zbog smanjenog saobraćaja), nego što se dobija (od pretplate). Ovo postaje razumljivije kad se ima u vidu da nytimes.com mesečno ima oko 18 miliona posetilaca i oko 100 miliona dolara od Internet oglasa.
To međutim nije dovoljno da ukupni prihodi kuće budu veći od ukupnih rashoda. Zbog velikog pada oglasnih dolara od redovnog izdanja, list je lane u dva maha otpustio po 100 novinara, prodao svoju zgradu (čiji jedan deo sada iznajmljuje) i preduzeo druge mere za smanjenje troškova.
I na kraju, svi novinski izdavači ovde sa velikom pažnjom očekuju ovonedeljnu premijeru nove sprave informatičke ere – kompjutersku „tablicu” firme „Epl”, koja se najavljuje kao uređaj koji će da „promeni igru” u distribuciji sadržaja i novina i magazina, kao što je to na početku ovog veka spravica „ajpod”, takođe iz „Epla”, novim načinom čuvanja, slušanja i prodaje popularnih melodija, radikalno transformisala poslovni model muzičke industrije.
Vesti govore da su mnogi izdavači već u pregovorima sa „Eplom”, koji će zavesu sa svog novog kompjutera, uz dosad neviđeni medijski publicitet i očekivanja da će biti „revolucionarno” praktičan i svestran, podići u sredu.
Preuzeto sa: