"Trenutno nisam siguran da bih voleo da je sretnem, ali u budućnosti – ko zna? Ako bi se izvinila, što da ne. Ne bi to predstavljalo problem za mene. Mislim da ona ima decu i nisam želeo da ide u zatvor zbog toga što mi je uradila, kaže najpoznatiji migrant sveta Osama Abdul Mohsen, kojeg je pri probijanju policijskog kordona saplela mađarska kamermanka
Tokom nedavnog boravka u Španiji priznao sam u razgovoru sa jednim lokalcem da sam više o geografiji naučio iz fudbala nego na školskim časovima. Ispričao sam mu epizode sa raznih boravaka na Iberijskom poluostrvu kada je moja supruga redovno ostajala šokirana ispred svetlećeg displeja sa redom vožnje španske železnice na kojima sam raspoznavao gradove poput Santandera. Naravno da sam tu odličnu ocenu iz geografije na železničkim stanicama gradova dobijao zbog fudbala, pa tako i zbog Rasinga iz Santandera.
Prisećam se toga dok sedim u taksiju koji grabi za Hetafe, predgrađe Madrida, i naravno da mi je lokacija, tačnije ime te madridske "opštine" poznato iz fudbala. Moj dolazak u Hetafe ima posredno veze sa fudbalom.
U Hetafeu sam zbog čoveka čiji je dolazak u posetu Evropskoj uniji izazvao reakcije celog sveta. Na tom putu ka EU on je postao junak glavnih vesti. Onaj trk migranata koji pokušavaju da probiju policijski kordon kod prihvatnog centra u mestu Reske na granici sa Srbijom, ostao je upamćen po kadru u kojem snimateljka mađarske televizije Petra Laslo sapliće Osamu Abdula Mohsena koji u naručju drži sina.
Posle tog pada i podizanja zabeleženih u udarnim minutima svih TV dnevnika, Osama je stigao u Španiju, a trava pograničnog mesta Reske zamenjena je na trenutak ekskluzivnom svetskom travom — onom sa Realovog stadiona Santjago Bernabeu. Tu je Osamin sin, Zaid, izveo početni udarac i slikao se sa Kristijanom Ronaldom.
Dolazimo u Hetafe, pred zgradu koja bi mogla krasiti i neki bolji stambeni blok u Beogradu. Srđan Staletović, vođa projekta, pritiska dugme na interfonu iz kojeg ubrzo dopire glas sigurno najpoznatijeg junaka ovog spiska stanara. Ulazimo u zgradu i susrećemo se sa mladim Špancem koji dobro poznaje komšiluk, pa nam bez problema daje broj sprata najpoznatijeg sirijskog migranta. Ulazimo u stan, i odmah zapažam keč lokalnog i onoga iz domovine. Na zidu visi arapska papuča sa Realovim grbom. Osama je ljubazan, pored njega je sin Zaid, koga u prvom skeniranju ne znam kako da definišem: kao nadobudnog razmaženka ili nezainteresovanog balavca? Posle nekoliko minuta verujem da on želi zapravo pažnju, što i nije čudo kad te "pokvari" huk desetina hiljada grla sa Realovog stadiona. Kad šutneš loptu sa Ronaldom, znači i da povratak u realnost posle Reala nije laka stvar.
Ako je Zaid imao kratkotrajni bliski susret sa fudbalskim zvezdama, onda se to ne može reći za njegovog oca. Osama je trenirao fudbalere kluba Al Fotuva SC iz sirijske Premijer lige. Zato mu u Madridu nije bio potreban odlazak na prekvalifikaciju koju organizuje biro za nezaposlene. Našao je posao jednog od trenera u fudbalskom klubu Hetafe…
"Istekao mi je ugovor koji je bio na godinu dana. Čekam novi i ne znam šta će biti, možda ću naći novi klub ili se vratiti u stari, uglavnom, čekam šta će se desiti u budućnosti", opisuje svoj status Osama. Novi ugovor zavisi od njegovog učenja španskog jezika jer, nezvanično, neproduženje ugovora je posledica toga što mu je unija španskih trenera zamerila da nije savladao jezik. Sada, on ide redovno na časove jezika za koji priznaje da ga ne govori baš dobro i koji mora da savlada da bi mogao bolje da se sporazumeva sa igračima. Ako se od jednog velikog Kontea tražilo znanje engleskog uoči dolaska u Čelsi, logično je i da se od sirijskog migranta očekuje da nauči španski.
"Očekujem sledeći ugovor sa Hetafeom možda već sledećeg meseca, a možda i ne." Nema tu baš nečeg srceparajućeg jer sudbina sirijskog migranta, a trenera, sigurno je bolja od sudbine srpskog profesora, a ekonomskog migranta u fabrici u Slovačkoj o kojoj smo čitali u poslednjem Nedeljniku. Jedan Osamin običan dan ima satnicu koja nije ispunjena nikakvim sličnim čemerom.
"Trenutno idem na časove španskog svakog jutra, od 10 do 14 časova. Onda odem po sina u školu. Po podne učim i obnavljam jutarnje gradivo i posle toga idem s prijateljima. Dobijam neka novčana sredstva na osnovu toga što sam radio godinu dana i to može da traje još četiri meseca, a kada istekne taj period, moram da nađem neki posao. Ovaj stan u kome živim pripada klubu Hetafe. Mogu da ostanem u njemu šest meseci, ali posle moram da pronađem drugi. Veoma je teško da se ovde nađe posao", kaže sirijski migrant sa španskom adresom.
Od tog pronalaženja posla zavisi čitava sudbina, budućnost njegove porodice.
"Moja žena i ćerka su i dalje u Turskoj. Ne mogu da ih dovedem ovde pošto nemam posao."
U Turskoj je proveo skoro četiri meseca i kaže da je tamo teže naći posao nego u Španiji. Zbog toga je mislio da tamo nema budućnosti za njega i porodicu.
"Iz Turske do Španije putovao sam dvadeset dana. Išao sam peške, autobusom, na razne načine. Iz Turske u Grčku stigao sam malim brodom, posle toga išao sam nekad peške, nekad vozom, nekad autobusom, kolima… Turska, Makedonija, Srbija, bilo je lako stići u te zemlje, ali kada sam došao do Mađarske, nastupili su problemi. Policajci i vojska su na granici zaustavljali ljude i tražili da se vrate", opisuje Osama koordinate migrantskog puta ka EU.
Ključna tačka je naravno ona epizoda sa kamermankom mađarske televizije.
"Taj incident koji je čitav svet video bio je veoma loš za mene. Moj sin je bio bolestan. U Mađarskoj sam ostao četiri dana i sve vreme je mom sinu bilo veoma loše. Stalno je plakao jer je bio veoma uplašen, imao je bolove po telu. Nisam mogao da idem kod doktora ili u bolnicu, ništa. Ali kada sam otišao u Austriju, odmah su organizovali pomoć i odveli mog sina u bolnicu. U Mađarskoj je bilo najgore iskustvo i zbog toga sam postao i poznat ali je sve to bilo veoma loše za moje dete i mene."
Ne zna zašto ga je saplela Petra Laslo. Posle nekoliko minuta kaže da je siguran: zato što ona ne voli izbeglice u svojoj zemlji. Smatra i da vlada Mađarske misli na sličan način kao ona, a možda tako razmišlja i većina građana te zemlje.
Pitam ga da li bi se pomirio sa njom ako bi neko organizovao njihov susret.
"Trenutno nisam siguran da bih voleo da je sretnem, ali u budućnosti — ko zna? Ako bi se izvinila, što da ne. Ne bi to predstavljalo problem za mene. Mislim da ona ima decu i nisam želeo da ide u zatvor zbog toga šta mi je uradila."
Osama ne misli da se i u mnogim drugim zemljama izbeglice iskreno prihvataju, ali Nemačka, Švedska, Holandija, Belgija jesu bogate zemlje i one mogu da prihvate više migranata od Španije ili Grčke.
Pri analizi migrantskih prilika "odlazi" i preko okeana, u Ameriku i do novog predsednika Donalda Trampa.
"Mislim da je odluka Trampa o zabrani ulaska izbeglica veoma loša zato što ima mnogo muslimana u Americi koji rade, imaju dobre poslove."
Ali za Srbiju ima najveće pohvale. Na toj migrantskoj ruti baš mu je kod nas bilo najprijatnije.
"Iz Turske sam stigao u Grčku gde sam tri ili četiri dana spavao na ulici. Ali u Srbiji je bilo najbolje. Oduševio me je odnos ljudi. Jedna srpska porodica je pozvala mene i sina u njihovu kuću i ponudila nam smeštaj. Pitao sam 'Koliko to košta?', a usledio je odgovor od srpskih domaćina 'Ništa'. Bio sam veoma srećan zbog toga i samo u Srbiji smo naišli na tako nešto."
Gledam u fudbalsku loptu koja se nalazi na ključnoj poziciji u stanu. To je lopta kojom je njegov sin izveo početni udarac na stadionu Santjago Bernabeu i na njoj su potpisi fudbalera Reala. Pokazuje mi i album fotografija sa fudbalerima kraljevskog kluba. Pitam ga da li je ikada zamišljao u Siriji da bi jednog dana stigao u Real?
"U Siriji sam sanjao o evropskom fudbalu, o Real Madridu. Kad sam došao pre godinu dana u klub, nisam mogao da verujem. Fantastično i nestvarno."
Pitam ga o srpskom fudbalu i odgovara mi imenima Radomira Antića, Predraga Mijatovića i da smo uvek imali odlične igrače. Nastavljam sa upitnikom i zanima me da li bi možda bio trener u Zvezdi ili Partizanu. Odgovara sa: "Što da ne?" Dodajem pitanje: "A trener u Mađarskoj?" To ga nasmeje, pa i on uzvrati duhovito: "Nije ni cela Mađarska ona kamermanka."
Izvor Nedeljnik.rs