Onima koji pate od migrene, teško će biti da poveruju da migrna ima neku svrhu, tj. da može da bude korisna. Migrena je nasledna bolest, koja traje ceo život, a kada osoba trpi napad, to može da je onesposobi ne samo za rad, nego i za bilo kakvo funkcionisanje. Ona je već povezana sa većim rizikom od moždanog i srčanog udara, depresije i anksioznosti.
Šta je onda dobro kod migrene?
1. Migrena može da štiti od dijabetesa tipa II
Nedavna studija sugeriše da su, barem žene, koje imaju migrenu, u određenoj meri zaštićene od dijabetesa tipa II. Studija koja je pratila skoro 75.000 žena tokom 10 godina, ustanovila je da žene koje pate od migrena, za 20 do 30 posto manje obolevaju od dijabetesa tipa II. Ako se stanje migrene popravi i glavobolje se smanje, šanse za razvoj dijabetesa rastu. To podupire ideju da migrena štiti od nastanka dijabetesa i da se ne radi o slučajnoj vezi. Stručnjaci za glavobolje dugo su posmatrali pacijente s migrenom koji nisu razvili dijabetes tako učestalo kao ostatak populacije, pa saznanja ove studije nisu neočekivana.
Razlog ovog odnosa ipak ostaje nejasan. Jedno objašnjenje može da znači da povišeni nivoi šećera u krvi štite od glavobolje. Još jedno objašnjenje je da to ima veza s molekulom proteina u telu CGRP, koji je aktivan u oba stanja i može da bude faktor koji ih povezuje, prenosi Telegraf.hr.
2. Migrene štite od alkoholizma
Istraživanje sugeriše da su oni koji pate od migrena relativno zaštićeni od alkoholizma. Ovde je možda reč o intuitivnijem odnosu nego s dijabetesom, pošto mnogo ljudi s migrenom izbegava alkohol jer može da izazove glavobolju.
3. Migrene su možda ponudile evolucionu prednost
Proučavane su i moguće evolucione prednosti migrene. Promene koje narušavaju funkcionisanje pojedinca trebalo bi da dovedu do njegovog lošijeg opstanka dugoročno i eventualnog izumiranja osobine. Ali i posle milion godina, migrena opstaje i preživljava. Ima nekoliko evolucionih objašnjenja. Jedno od njih je da je migrena izvorno evoluirala kao zaštitni alarmni sistem protiv otrova koji ulaze u telo.
Izbegavanje unosa otrovnih stvari jer uzrokuju glavobolju, može da utiče na bolje zdravstvene prednosti, u poređenju s pojedincima bez glavobolje koji mogu bez posledica da koriste takve otrove, pa da imaju neželjene posledice. Migrena koju danas poznajemo može da se razvije kao posledica preterane aktivnosti ili prevelike osetljivosti tog evoluciono važnog sistema ranog upozoravanja.