Treća nedelja po vakcinaciji je najrizičnija i u tom periodu je procentualno najviše obolelih od kovida, navodi "Blic". Od pete nedelje, generalno posmatrano, broj obolelih je neznatan i kreće se ka nuli.
Činjenica je da posle vakcinacije ima obolelih od kovida, ali u tim slučajevima simptomi su neuporedivo blaži, da bolest nema nepredvidljiv tok koji odnosi živote u danu, za razliku od obolevanja pacijenata koji nisu vakcinisani.
Novi preliminarni podaci istraživanja koje je u toku i kojim se prati 28.630 vakcinisanih koji su u bazi Doma zdravlja u Kragujevcu pokazuje koliko smo zaštićeni od virusa nakon vakcinacije, koja nedelja je najrizičnija, ali i kako koja vakcina deluje.
Treća nedelja po vakcinaciji je najrizičnija i u tom periodu je procentualno najviše obolelih od kovida, navodi "Blic". Od pete nedelje, generalno posmatrano, broj obolelih je neznatan i kreće se ka nuli.
Činjenica je da posle vakcinacije ima obolelih od kovida, ali u tim slučajevima simptomi su neuporedivo blaži, da bolest nema nepredvidljiv tok koji odnosi živote u danu, za razliku od obolevanja pacijenata koji nisu vakcinisani.
Da vakcina štiti dokazuje i egzaktan podatak dobijen praćenjem vakcinisanih – mogućnost razbolevanja je 50 puta manja od građana koji nisu vakcinisani.
Analiza i praćenje samih vakcinisanih, ali i u odnosu na nevakcinisane, donosi precizne naučne odgovore o delovanju četiri vakcine koje su korišćene na prostoru Srbije.
Foto: Profimedia
Najčešće obolevanje je od trenutka primanja prve vakcine, pa do 11. nedelje od cepljenja. Posle svih revakcina najrizičnija za zaražavanje je treća nedelja, osim kod vakcine Astrazeneke, kod koje se obnavlja cepivo u 12. nedelji. Sudeći po rezultatima, kod svih vakcina pada broj ili gotovo da nema obolelih posle revakcinacije.
Prvo, generalno posmatrano, procenat obolelih posle vakcinacije je 2,03 odsto, dok se do sada kod nevakcinisanih razbolelo – 8,11 odsto. Broj se smanjuje s revakcinacijom na 1,17 odsto, a tri nedelje nakon revakcinacije je 0,57 odsto. Pokazalo se da je efikasnost tri nedelje nakon revakcinacije – 92 odsto.
Upravo treća nedelja se ispostavlja kao najrizičnija. Već u četvrtoj nedelji procenat pada i to na 0,38 odsto obolelih, a u petoj nedelji se ionako mali broj zaraženih smanjuje na 0,14 obolelih. Šesta nedelja svedoči o bukvalno promilima, sedma – 0,05 odsto. Potom nema više obolelih u do sada propraćenih 11 nedelja.
Kako koja vakcina radi?
Foto: Shutterstock/ Alexxndr
U procentualno najrizičnijoj trećoj nedelji zabeleženo je najčešće zaražavanje posle primljene kineske vakcine. Nakon ruske vakcine reč je o drugoj nedelji, posle Fajzerove takođe u drugoj, a posle Astrazenekine procentualno imala je od 11 nedelja najčešće zaražavanje u prvoj nedelji.
Važno je napomenuti da broj obolelih vakcinisanih određenim cepivom primera radi, Fajzerovim, Astrazenekinim ne prelazi deset zaraženih. Tako kod onih koji su primili Fajzerove vakcine posle četvrte nedelje od prve vakcine nema obolelih, a kod Astrazenekine od preko 1000 građana koji su je primili, ima jedan oboleli u petoj nedelji po vakcini, a potom nijedan zaraženi.
Kineska vakcina, koju je i primilo najviše građana, po svemu sudeći, sporije stvara antitela pa obolelih praktično nema od sedme nedelje od prve vakcine. Ruska vakcina od skoro 5.000 građana koji su je primili ima 2 obolela u šestoj nedelji, navodi "Blic".
Kada je reč o obolevanju posle vakcinacije, presudno važan segment je težina bolesti. Specifična je pneumonija koju stvara koronavirus i zbog koje su pune bolnice i ne samo u Srbiji. I u ovom delu postoji drastična razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih – pneumonija se razvila kod 0,7 onih koji su primili kinesku, iste vrednosti – 0,3 odsto imaju vakcinisani ruskom i Astrazenekinom i 0,1 odsto Fajzerovom.
U bolnicu je primljeno 0,2 odsto građana koji su primili kinesku, 0,1 rusku i po dosadašnjim rezultatima istraživanja – nijedan pacijent koji je primio Fajzerovu ili Astrazenekinu.