Ista akcija ponoviće se i sutra ujutru, pa prekosutra… I tako danima, sve dok Dijana Milanović (30), koja bez darovane krvi ne može distati ni živjeti, ne ozdravi.
Davaoce krvi iz Prnjavora Mrki će besplatno voziti u Banjaluku. Kaže da samo „čini ono što može i što je ljudski“.
– Dijani treba 30 doza krvi dnevno, nije to malo. I pošto ja, zbog alergije, ne mogu da darujem krv, odlučio sam da učinim ono što mogu: da besplatno vozim davaoce u Banjaluku – kaže taksista.
Na ovaj potez odlučio se, kaže, podstaknut pričom portala Srpskainfo o dramatičnoj borbi ove majke za život.
Banjalučanka Dijana je, podsjećamo, majka jednogodišnje bebe, a zbog teških posljedica korone već danima je priključena na respirator i na ECMO aparat, koji zovu i „vještačka pluća“.
Pacijentima na ovom aparatu neophodni su trombociti, koji se izdvajaju iz krvi dobrovoljnih davalaca.
Krvna grupa davaoca nije bitna, tako da svaki zdrav odrastao čovjek može, darovanom dozom, pomoći Dijani.
– Pročitao sam ovu priču nekoliko puta. Jako je potresna – kaže taksista Mrki.
Na svom Fejsbuk profilu on je juče objavio da će svim Prnjavorčanima, koji žele da daruju krv za Dijanu obezbijediti besplatan prevoz do Banjaluke i nazad.
I ljudi se se odmah javili.
Darovaoci krvi, koji su taksi-ekspresom stigli iz Prnjavora, ne žele da spominjemo njihova imena. Kažu, i oni su uradili ono što mogu, i to da bi pomogli Dijani da preživi koronu, a ne zato da bi ispali neki heroji.
Čak je i taksista insistirao da mu ime ne pominjemo, jer, kaže „imena nisu bitna“.
Ali u Prnjavoru i okolini već odavno znaju ko je Miloica Đuraš, alijas Mrki.
To je onaj taksista uvijek spreman da gladnom plati ćevape, čovjeku u nevolji pokloni 10 maraka, da bolesnog, starog i nemoćnog besplatno poveze kući ili u bolnicu.
Onaj što je u prvom talasu korone, tokom lokdauna, vozio besplatno hranu i lijekove u udaljena sela.
– Ponavljam, samo činim ono što mogu. Zdrav sam, kao i moja porodica. Zarađujem dovoljno, imamo sve što je normalnom čovjeku potrebno. Veliki je to blagoslov, red je učiniti nešto za ljude, koji se bore za život i zdravlje, ili za ljude koje je pritisla neimaština – kaže Miloica.
Nekog velikog novca nema, kaže Miloica, pa ga ne može ni poklanjati, ali može s drugim ljudima podijeliti ono što ima.
– Stalno sam u taksiju, tako zarađujem za porodicu i hvala bogu zaradim dovoljno. Zato skoro svaki dan sat-dva radim za ljude koji nemaju čime platiti prevoz ili koji su bolesni – kaže Miloica za Srpskainfo.
Ponosno dodaje da ga porodica podržava u njegovima skromnim humantiranim akcijama, jer su i oni, kao i Miloica, ubijeđeni da je istinski srećan samo onaj čovjek koji je u stanju da ono što ima podijeli s drugima.
Već 10 godina, otkako taksira, Miloica se trudi da živi u skladu sa ovom maksimom.
Njegov „Mrki taksi“ se najviše pročuo u proljeće prošle godine, za vrijeme prvog talasa kovid pandemije. Kada je korona zaključala ljude u kuće, Miloica se ponudio da im kupuje i dovozi namirnice i lijekove, besplatno.
Na njegov Fesbuk profil stizale su poruke tipa: “molim vas, kupite pet kilograma piletine, vreću krompira, vreću brašna i pet kilograma jabuka”. I odmah bi uslijedio odgovor: “u redu, namirnice vam dovozim sutra ujutru”.
Taksi “Mrki” je ponudio pomoć i sugrađanima koji su željeli da nekom svome, nemoćnom ili narušenog zdravlja, dostave paket.
Tako je Miloica besplatno razvozio lijekove i hranu, sve dok su trajale mjere izolacije.
– Sada je pomoć najpotrebnija Dijani. Sutra kada ona, ako bog da, ozdravi, pomagaćemo nekog drugom. Velika je sreća pomagati ljudima – kaže Miloica Đuraš, u Prnjavoru poznatiji kao taksista Mrki, ili naprosto kao “ljudina od čovjeka”.