Sanjao sam sinoć oca
Sjeo da odmori na drvenu štokrlu ispod crnog grožđa
A ono rodilo ko one davne godine
Pa i u snu bašča mi zamirisa
Izrasla oko kuće trava
Nema je ko pokositi
Kod potoka naherena drvena ograda
Ko materin veš okačena na hrđavoj žici drži se
Zemlju da ne dodirne
U ruci mu muštikla od orahova drveta
Glavom odmahuje
Sam sa sobom razgovara
Pogledava čas na vrata od kuće drvena
Čas ka putu kojim ljudi hode
Nit ko vrata otvara
Nit ko putem dolazi
Sam samcat dušom uzdiše
Riječ ne izgovara
Stalo vrijeme ko onda kad sam zadnji put svratio
Na dan dva
Da ga se nagledam
Da mu kažem
A kazao nisam
Riječi me iz sna bude
Nek te sreća prati sine
Za me ne brini al ponekad svrati
Da te se otac nagleda
Dovoljno na dan dva