Јеленa Милић, рођенa у Земуну 1998. године.Завршила Школу примењених уметности у Шaпцу, смер конзервaтор зидног и штaфелaјног сликaрства (2017). Студент прве године Академије класичног сликарства у Сремској Каменици.Стипендистa Фондaције зa млaде тaленте „Евро зa знaње“ 2015/2016.Добила пројекат са суфинансирање пројеката у култури за збирку песама „Касни сати“, Град Шабац, 2017.Објављена збирка песама „Иза погледа“ на арт сајту „Фиока“ Лауреат је награде за најемотивнију љубавну песму на XV међународном конкурсу љубавне пјесме над пјесмама, Клуб умјетничких душа, Мркоњић Град, 2017.Прошла на међународном конкурсу „Последњи цветови зла“ – Антологија посвећена Бодлеру, Е-часопис за уметност и културу Звездани Колодвор, 2016.Награда- манифестација Месец младог аутора, Културни центар Шабац, 2016 краси њене полице са књигама.Учествовала је на седмом међународном песничком маратону, Културни центар Шабац, 2016.Учествовала је на 14-ом међународном песничком конкурсу „Између два света“, објављена у зборнику, Удружење књижевника „Бранко Миљковић“, Ниш, 2016.Њена поесзија је објављивана у зборнику за одрасле за 2017.годину, Вршачки књижевни клуб, Вршац, 2016.Прва награда на VIII ликовно-литерарном конкурсу Свети Николај Српски, Књажевац, 2016.године је припала упрво њој.Друга награда на 12-ом међународном конкурсу за литерарне радове деце и ученика основне и средње школе Матерња мелодија и образовање, Нови Сад, 2016.Специјална награда на 12-ом међународном конкурсу за литерарне радове деце и ученика основне и средње школе Матерња мелодија и образовање, Нови Сад, 2016.године.Учествовала је поред свега наведеног још и на међународном фестивалу Девет, Београд, 2016. Заступљена у зборнику „Ћирилица- огледало српске душе“, Велики Поповац, 2016.На међународном конкурсу на тему„ПОРОДИЦА“, „Светосавско звонце“ и „Српско одељење Међународног фонда јединства православних народа из Москве“, 2016.године добила је трећу награду.Прошла на 26-ом међународном песничком конкурсу „Синђелићеве чегарске ватре“, Удружење писаца „Глас корена“, Ниш, 2016. године Такође прошлa, похваљена на конкурсу за шести међународни фестивал поезије „Машта и снови“, Центар за културу „Сирмиумарт“, Сремска Митровица, 2016.Похваљена на 8-ом фестивалу дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу, ГО Медијана, 2016.Нaгрaдa зa нaјлепшу љубaвну песму „О сјети“, у кaтегорији „Млaде нaде“ љубaвног песништвa, нa XV међунaродном песничком конкурсу „Пјесмa нaд пјесмaмa“, Мркоњић Грaд, 2016. године једна је од најлепших награда које је добила.
Она је једна од најмлађих, најперспективнијих ,најнаграђиванијих песникиња у Србији и региону, а данас је мој гост :
Оља : Када си почела да пишеш поезију?
Јелена : Почела сам да пишем пре, можда, три године, са својих седамнаест година, када сам похађала Школу примењених уметности у Шапцу. Све је почело из потребе за исказивањем емоција и ставова које нисам могла кроз сликање. Мислила сам да ће то прво бити дневник који никада нисам писала, али када сам почела да пишем, видела сам и одлучила да ће то казивање бити у форми песме, што није случајно с обзиром да сам љубитељ поезије.
Оља : Како су утицале на твоје писање награде које си добила?
Јелена :Са првом песмом коју сам тада написала почела сам да конкуришем на конкурсима на којима су учествовали моји вршњаци и тада ми је то био почетни степеник за даље писање и слање песама на конкурсе који су са вршњачких прелазили у озбиљније.
Оља : Колико ти је времена требало да напишеш своју прву књигу?
Јелена :Рукопис од 50-60 песама сам имала за, отприлике, годину дана, те сам 2016/2017. године конкурисала за пројекат у култури који финансира Град Шабац и добила њихову новчану помоћ, средства и подршку за штампање прве збирке која ми је у том тренутку много значила, као и сваком младом човеку, јер је то потврда његов рада и талента.
Оља : Коме си прво поклонила књигу?
Јелена :Пошто сам збирку штампала у Ваљеву у издавачкој кући „Књижевна омладина Ваљева“, када сам добила први део тиража 50 књига, 30 књига сам предала Општини, јер је такав договор у уговору, а родитељи су првог дана по пријему књига добили примерке, а затим и моја најбоља другарица којој је тада био рођендан.
Оља : Да ли је важнији таленат или рад када је реч о писању?
Јелена :Пре свега, таленат је битан за све што радимо, али није неопходан. Све се може радом, без сујете, постићи. Некако сам сигурна да кад човек каже да нема слуха и да не зна да пева, да је то велика лаж и брзо одустајање. Само треба чути песму, затворити очи и размишљати. Исто је тако са писањем и са било којом уметношћу.
Оља : Шта те инспирише и покреће да ствараш?
Јелена :Оно шо ми је веома битно јесте да кад радим, радим са жељом и вољом. Мислим да је без тога сумануто радити. Љубав је кључ свега да бисмо добили резултат, исто као и са људима, ако је дајемо и добићемо је. Битна је слобода, да нисмо спутани и да имамо подршку, као и критике какве год оне биле. Све је то саставни део стваралаштва.
Оља : Која награда ти је најдража?
Јелена :Награда која ми је најдража јесте међународна награда „Матерња мелодија и образовање“ у Новом Саду, где сам била на додели и добила похвале од Пере Зубца. Остварила сам јако леп контакт са организаторима и то ми је једно од дражих искустава.
Оља : Када планираш да направиш промоцију у Шапцу?
Јелена :Прву промоцију бих волела, у договору са директорком Школе примењених уметности, да одржим у својој школи из које носим много лепих успомена, знање и занат у рукама.
Оља : Како љубитељи поезије могу да дођу до твоје књиге?
Јелена :Сви који желе збирку могу купити на промоцијама које ће се одржавати или од мене лично путем телефонa на број 0637155868 , мејла или на фејсбук профилу који је намењен објављивању дела мог стваралаштва (Art Jelena Milic).
Једино одређена циљна група јесу литерарне радионице које су намењене деци основних школа, а што је саставни део пројекта који радим.
Оља : Да ли више волиш да читаш поезију или да је пишеш?
Јелена :Поезију да бисмо разумели и почели да пишемо, прво морамо читати, анализирати и доживети. Било ми је велико задовољство читати велике, безвременске песнике који су оставили дубок траг.
Оља : Која је твоја најдража књига?
Јелена :Имам доста књига које волим, неки класици, али ме је освојила књига коју сам скоро прочитала, а зове се „Анђео“ Доротее де Спирито, девојчице која је имала 16. година када је написала књигу. Када сам је узела у руке и почела да читам, нисам могла да верујем колико има лепих мисли, цитата, а онда сам одлучила да прочитам њену биографију на крају књиге и одушевила се да неко у тим годинама напише такву књигу.
Оља : Имаш ли омиљене песнике?
Јелена :Песници никад не умиру, али ми је жао што нисам живела када су и они, па да бар могу да будем поносна што живимо у истом времену. В.П.Дис, Ж. Превер, Л.Костић, В.Шимборска, Д. Максимовић освојили су моје срце у потпуности толико да бих их могла читати увек. Једна занимљивост јесте да сам имала сусрет са Д.Максимовић у сну, упознала сам је, па макар и на такав начин.
Оља : Какав је осећај када читаш своју књигу?
Јелена :Искрено, толико сам пута прочитала, кориговала песме, да кад сам добила књигу само сам прелистала да видим како изгледа и можда прочитала понеку песму. То ће доћи на ред када будем држала промоције.
Оља : Студираш, сликаш, пишеш, свираш блок-флауту, стално си на релацији Нови Сад- Шабац, да ли имаш времена за дружење са вршњацима и изласке у град?
Јелена :Увек нађем време за све који су ми драги. Волим да причам, да не спавам по целу ноћ када сам са најбољом другарицом најчешће. Не волим толико да излазим, јер више волим да успоставим блискост и разговор са неким у опуштеној и пријатној атмосфери, тачније да квалитетно проведемо време.Наравно, не кажем да не треба изаћи, али, у мом случају, неке људе не виђам често и више уживам у причи са њима.